АКТУЕЛНО

АМЕРИКАНЦИ ГА СМАТРАЈУ НАЈВЕЋИМ, ШВЕЂАНИ БИ МУ ДАЛИ НОБЕЛА: Чувени светски доктор наука је Србин Вујица Јевђевић


Прибој се спрема за обнову Јевђевића куће у којој је поникао научник светског гласа, чувени хидролог са звањем доктора наука и професор државног универзитета у Колораду, који је пројектовао хидролошке системе широм целе планете.

Желе Прибојци овим да се одуже славном земљаку и приде, кроз овај пројекат, покушају да науче Србију нешто о славном, неправедно запостављеном земљаку завидне биографије Вујици Јевђевићу (1913 – 2006).

У оквиру пројекта прекограничне сарадње „Бели спорт и културно-историјској наслеђе Полимља са краја 19. века у функцији развоја туризма општина Прибој и Рудо“, Прибој ће у службу музејске делатности ставити помоћни објекат Јевђевића куће, а у догледно време и саму кућу.

Научник Вујица Јевђевић пројектовао хидролошке системе

За неповеровати је после листања биографије Вујице Јевђевића да се о њему код нас зна углавом у ускостручним круговима, још невероватније је да Прибој нема улицу са његовим именом.

– Американци су му приписали титулу највећег светског хидролога. Уз Теслу, Миланковића и Пупина, сматрају га једним од четири најпознатија Србина који су радили у њиховој земљи. Био је оснивач државног Колорадо универзитета у Форд Колинсу и на њему радио као професор хидрологије. Код њега је дипломирало 150 студената од којих је 108 докторирало – каже Саво Дерикоњић, директор Завичајног музеја у Прибоју.

Кућа Вујице Јевђевића

Средњу школу завршио је у Сарајеву, диплому грађевинског инжењера стекао је у Београду, магистрирао је 1937. у Греноблу, када је и пројектовао брану Маврово у Македонији, а две године касније отишао је у Велику Британију где је, у Лондону и Бирмингему, радио у хидролошким лабораторијама. У Србију се вратио 1941. када је и мобилисан, али је током Априлског рата заробљен и послат у логор у Немачкој.

-Из Немачке је пребачен у Италију где је до 1943. остао у логору. Нек време је живео у Риму као слободан грађанин под лажним именом Ђовани Босера, представљајћи се као Италијан родом из Туниса. За време боравка у Италији прочитао је 30.000 страница професионалне литературе. Јуна 1944. Вујицу су на Вис превезли Титови комунисти јер су га сматрали неохподним за послератну обнову земље – прича Дерикоњић.

Вујица Јевђевић са породицом

Пуних 14 година Јевђевић је радио на развоју електропривреде Југославије заједно са инжерњером Миладином Пећинаром. Као већ признатом стручњаку власт му је додељивала најповериљивије задатке у области хидрологије. Био је један од оснивача Института „Михаило Пупин“.

– У Америку је отишао 1958. на један научни скуп и, испоставило се, тамо остао до краја живота. У САД је докторирао и учестовао у оснивању Колорадо универзитета на коме је касније радио као професор хидрологије. Шведски хидролози, ценећи њеогов допринос хидрологији, говорили су да би, ако би постојала Нобелова награда за грађевинарство, она требала бити додељена Србину Јевђевићу. За успехе у истраживачким достигнућима Американци су га наградили признањем „Андреј Кларк“, које је амерички пандан Нобелу. Нарочито се истицао у области водних ресурса у крашким подручјима, а при Уједињеним нацијама радио је на пројектима за југоисточну Азију – додаје директор Завичајног музеја у Прибоју.

Вујица Јевђевић начинио је решења за изградњу преко 60 брана и других хидролошких система у целом свету – Аустралији, Новом Зеланду, Кини, Индији, Тајвану, Тајланду, Филипинима, Индонезији, Либану, Јапану, Танзанији, Кенији, Уганди, Етиопији, Јужноафричкој Републици, Бразилу, Аргентини, Перуу, Колумбији, Венецуели, Мексику, Канади, Шведској, Италији, Француској, Шпанији, Аустрији, Холандији, Мађарској, Пољској, Португалији, Немачкој и Југославији. Говорио је четири светска језика.

– У Америци је имао издавачку компанију „Водопривредне публикације“, написао је 22 књиге и 210 научних радова – каже о славном земљаку Саво Дерикоњић.

Вујица Јевђевић преминуо је у Колораду, а сахрањен је у манастиру Нова Грачаница у Илиноису. Има три ћерке које живе у Америци.

Његов отац, свештеник кога су стрељали партизани, ктитор је цркве у Прибоју која је и спомен – костурница изгинулима у Великом рату. Вујица је, када је поклонио кућу Завичајном музеју у родном граду, даривао и 10.000 долара, од којих осам за музеј и две за цркву.

– Помоћни објекат Јевђевића куће ће бити претворен у радионицу за израду сувенира, археолошки депо и простор за конзерваторксе послове. План је да се у будућности самој кући врати пробитни изглед и да буде део музејске поставке посвећен породици Јевђевић. Намеравамо и покретање иницијативе да Вујица добије своју улицу у Прибоју – каже Дерикоњић.

Ко све хоће НАШЕ велике умове: чији су Андрић, Тесла, Пупин?

АУТОР: Владимир Лојаница

ИЗВОР: Блиц

———–

2.5.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић