АКТУЕЛНО

Проф. Др Миладин М. Шеварлић: ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ ЕКО-ГЕНОЦИДНА АГРЕСИЈА НАТО НА СР ЈУГОСЛАВИЈУ


Проф. др Миладин М.Шеварлић

Свако има право на живот, слободу и личну сигурност.[1]

Поштовани пријатељи из иностранства, добродошли у слободарску Србију!

Даме и господо,
Представници средстава информисања,
Браћо и сестре, помаже Бог!

Велика ми је част али и одговорност према Истини, Српској и Светској историји и будућим генерацијама наших потомака који ће сносити последице међународно правно недозвољене, цивилизацијски неразумне и злочиначке НАТО агресије и њеног продуженог дејства, да у име једног од организатора овог скупа, Друштва српских домаћина ‒ које има 29 територијалних одбора у Србији, Црној Гори и Републици Српској, говорим на данашњем свечаном отварању Међународне конференције поводом 20-годишњице 78-дневне (11 недеља или 6.652.800 секунди) еко-геноцидне агресије 19 „јахача апокалипсе на крилима ракета »Томахавк« и различитиим типовима бомбардера“ ‒ директно одговорних држава чланица НАТО пакта:

  • предвођених светски најмоћнијим Сједињеним Америчким Државама,
  • и њиховим верним европским савезником и идеолошким креатором глобализма Уједињеним Краљевством и,
  • по први пут после Другог светског рата, ван сопствених граница, ангажовањем војске наследнице фашистичке Немачке ‒ која је, после бомбардовања „отвореног града“ Београда са око 600 фашистичких „штука“ и „месершмита“ у операцији злокобног назива „Страшни суд“ (6. априла 1941.) и окупације Краљевине Југославије (1941-1945), и по други пут у 20. веку била агресор на Србију и Црну Гору.

Ми Срби смо посебно разочарани што је међу еко-геноцидним НАТО агресорима била и Француска ‒ највећи савезник Србије у Првом светском рату, чија коњица није могла да пристиже српску пешадију после заједничког пробоја Солунског фронта (15. септембра 1918. године).

Директним агресорима 19 чланица НАТО пакта, придружило се и девет држава које су уступиле свој суверени ваздушни простор за прелетање авиона агресорских чланица НАТО пакта, чиме су и оне постале суодговорне за агресију на Србију и Црну Гору, од којих су пет држава бивши суседи Југославије из 1918. и 1945. године ‒ које током историје нису баш увек имале добросуседске намере према нама, док су четири државе бивше републике СФР Југославије (Словенија, Хрватска, Македонија и Босна и Херцеговина) ‒ од којих само Босна и Херцеговина још није постала новопримљена чланица нити је у преговорима за пријем у чланство НАТО пакта после распада друге Југославије.

СР Југославија је следећег дана после почетка бомбардовања прогласила „ратну опасност“, а истовремено и „прекид односа“ са чланицама НАТО пакта које су извршиле агресију на нашу земљу.[2]

NATO злочиначка агресија на Србију 1999.

Циљ и карактеристике НАТО агресије

Срби су као староседеоци Балкана у појединим историјским епохама поседовали значајне територије и били мета различитих освајача, укључујући и новију историју у последњих шест векова – и то:

  • од Османлијског царства (од Косовског боја 1389. до Хатишерифа из 1830);
  • преко Аустроугарског царства (1914-1918) и фашистичке Немачке (1941-1945),
  • до глобалистички агресорског НАТО пакта (од 1991. и данас!).

Током 20. века Срби су као „реметилачки“ фактор и „мали Руси“ били сметња интересима Римокатоличке цркве и посебно германским интересима на Балкану. То потврђују и бројне изјаве германских војсковођа и политичара у континуитету од шефа аустроугарског штаба уочи Првог светског рата Конранда фон Херцендорфа („Србија мора бити бачена на колена!“), преко канцелара Немачке у време разбијања СФРЈ Хелмута Кола („Србија мора бити уништена као последња оаза комунизма.“), до уредника „Бундесвер 2000“ ‒ ревије немачке војске, који после еко-геноцидне НАТО агресије цинично завојевачки написа: „Већ смо једном успели да Југославију учинимо послушном: 6. априла 1941. Ми смо у блицкригу разорили део Београда у подухвату ‹‹Страшни суд››. Ми смо то показали већ два пута у овом веку. Јунаштво је опет данас, као пре 50 година, врлина наших војника. Ми смо поново ту.“ Да ли су „часно јунаштво“ аустроугарских војника у 1914. години обешене жене и страци, и деца прободена бајонетима у Мачви?! Да ли су „јунаштво и врлина“ стрељање 100 талаца српске „ниже расе“ за једног убијеног или 50 за једног рањеног фашистичког окупаторског војника „више аријевске расе“ током Другог светског рата?! Да ли је „јунаштво и врлина“ немачких и других пилота НАТО злочинаца што су са 10 до 15 километара из небеских висина убијали Српско новомученике:

  • од трогодишње Милице Ракић убијене на ноши у њеној кући у Батајници (17. априла 1999.),
  • преко троје деце (најбољи 14-годишњи ученик Мирослав Кнежевић и две девојчице ‒ 10-годишња Јулија Брдар и 13-годишња Оливера Максимовић, рођене на КиМ а избјегле од „шиптарског ножа“ код ујака у Црну Гору) убијене приликом ракетирања стратешки значајног моста у месту Мурино, који спаја Црну Гору и КиМ (30. априла 1999.);
  • до 16-годишње ученице Математичке гимназије Сање Миленковић убијене на мосту у њеном родном Варварину (на Свету Тројицу 30. маја 1999.), и још
  • 84-ро деце широм СР Југославије ‒ коју нико нема право да вам икада опростити!

А и за њих је потпарол НАТО Џејми Шен са сатанистичким осмехом славодобитно изјавио да су то били „легитимни војни циљеви“ и да је страдање цивила (и деце!!!) била „колатерарна штета“?!

За њега и тадашње команданте и председнике НАТО држава „легитимни војни циљ“ је и 16 погинулих дежурних у РТС (23. априла 1999. ‒ због чијег убиства и данас испред зграде ТВ Београд стоји споменик на коме је уписана само једна реч: „Зашто?“), а „колатерарна штета“ и од три ракете троје погинулих дипломата у Амбасади НР Кине на Новом Београду (7. маја 1999.)!? А то су de jure и de facto и данас, после 20 година, НАТО злочини без казне!

У потпуности се слажем са претходним говорницима да је еко-геноцидна НАТО агресија на Србе и Србију почела значајно пре 1999. године. И први пут после геноцида са америчким атомским бомбама:

  • уранијумском (U235) баченом на Хирошиму („Мали дечак“ ‒ августа 1945.)[3] и
  • плутонијумском баченом на Нагасаки („Дебељко“ ‒ 9. августа 1945.)[4],

једино су Србе у току грађанског рата у Босни и Херцеговини (1992-1995) ‒ НАТО пилоти гађали са ракетама и муницијом која је била „обогаћена“ осиромашеним уранијумом!?

Затим су током 1998. године, у заједничким нападима албанских сепаратиста са КиМ, командоса из Албаније и НАТО плаћеника, покушавајући да пребацују наоружање и терористе из Албаније у српску покрајину Косово и Метохију,  убили 11 наших граничара у приграничној зони СР Југославије са Албанијом.

А знатно раније, политичари и државе чланица НАТО пакта директно и индиректно подстицале су распад СФР Југославије ‒ државе суоснивача Уједињених нација (1945), суоснивача и домаћина Прве конференције Покрета несвртаних земаља (Београд, 1961), у којој је највећи део српског народа био у јединственој државној заједници, без обзира на не баш увек „братске“ односе између појединих југословенских република и покрајина.

Институционално разбијање СФРЈ почело је de jure уставним амандманима (1971) и уставима СФРЈ и Србије (1974) када су две српске покрајине ‒ Војводина и Косово и Метохија ‒ добиле статус сличан федералним јединицама, који су пре тога имале само републике, а при томе је само Србија имала аутономне покрајине!

Ратно хушкачка и директна подршка држава чланица НАТО пакта разбијању СФРЈ почела је de facto сецесијом Словеније и некажњеним убиствима војника ЈНА (1991), а затим грађанским ратовима у БиХ и Хрватској (1992-1995) ‒ који су у БиХ завршени Дејтонским споразумом и формирањем Републике Српске (14. децембра 1995.), а у Хрватској протеривањем неколико стотина хиљада Срба током рата и завршне војне акције Хрватске војске уз логистичку подршку НАТО пакта војно-полицијској офанзиви „Олуја“ (4-7. августа 1995.).

НАТО се прикривао иза своје Повеље која га је дефинисала као дефанзивну, одбрамбену организацију све до 1995. у БиХ и посебно од 1999. године у СР Југославији. Од тада, међутим, НАТО и званично постаје криминално-агресорска организација, која је починила злочин против мира и многе друге злочине у СР Југославији. У тим злочинима, на своју 50-годишњицу, прикривајући се концептом „хуманитарне интервенције“, НАТО је тражио и још увек тражи, изговор за своје постојањe.

Следећи изјаву Кајоко Јамасаки Вукелић[5] да „Рат не долази са војском, већ се припрема променом колективне свести, …“, значајно је указати да су бројни државници не само НАТО земаља, већ, нажалост, и тадашње светске утицајне личности својим антицивилизацијским и расистичко-антисрпским изјавама подржавале бомбардовање СР Југославије, посебно Срба. Међу њима, посебно истичемо изјаве личности које су биле у функцији медијског линча и сатанизације Срба и унапред ослобађајућих злочина еко-геноцидне агресије НАТО[6]:

  • „Рат против Срба није више само војни сукоб. То је битка између добра и зла, између цивилизације и варварства.“ ‒ Тони Блер, британски премијер и један од најжешћих заговорника НАТО агресије и предлагач копнене инвазије на СР Југославију са 100.000 војника, а од 2014. године и саветник председника Владе Србије!?
  • „Срби тргују људским органима својих жртава како би обезбедили новац за свој рат… Требало би да ђаволски бомбардујемо Београд.“ ‒ изјава Пола Џексон из 1992. године, уредник листа „Калгари сан”, што је једна од најогавнијих изјава с обзиром да су Срби седам година унапред „оптужени“ за будуће планирано прикривене доказе Хашког трибунала и других међународних институција о трговини органима српских жртава од стране албанске, УЧК и НАТО мафије!?
  • „Срби су народ без закона и без вере. То је народ разбојника и терориста.“ ‒ Жак Ширак, председник Француске на Самиту ЕУ 1995. године ‒ у коју наша руководства желе по сваку цену, и против воље народа, да угурају и Србију!?
  • „Срби су дводимензионалан народ са тежњом ка простаклуку… Животиње користе своје ресурсе знатно сређеније него ови наопаки створови, чија припадност људској раси је у великом закашњењу.“ ‒ глумац Сер Питер Јустинов, амбасадор УНЕСКО-а (10. јун 1993.)!?
  • „Што се Срба тиче… То је данас један болестан народ.“ ‒ изјава генерала Жак Кота из 1997. године, француски командант УНРОФОР-а у Босни и Херцеговини!?
  • „Нека се Срби подаве у сопственом смраду.“ ‒ Хелмут Кол, немачки канцелар!?
  • „Србе треба бацити на колена.“ ‒ Клаус Кинкел, немачки министар иностраних послова!?
  • „Срби нису нарочито паметни… Српска деца се више неће смејати.“ ‒ Лоренс Инглбергер, бивши државни секретар САД!?
  • „Срби су злочиначки дупеглавци.“ ‒ Ричард Холбрук, прво преговарач САД са председником СР Југославије Слободаном Милошевићем, а затим и промотер тзв. УЧК – „Ослободилачке војске Косова“!?
  • „Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће све брзо заборавити.“ ‒ Џејмс Шеј, портпарол НАТО агресора (1999)!?
  • „Молим се да се ватра небеска обруши на Србе.“ ‒ отац Пјер, француски свештеник – „хуманитарац“!?
  • „Прошле недеље имали смо деветоро убијених Срба, ове недеље – осморо. То је јасан напредак.“ ‒ Бернар Кушнер, после Резолуције Савета безбедности 1244 именован за шефа цивилне мисије УН на Косову и Метохији, осумњичен за учешће у трговини органа српских жртава из тзв. „жуте куће“ у Албанији!?
  • „НАТО ‒ србоистребљивач («ДЕСЕРБИЗАТОР») ‒ фашистичка антисрпска реклама за спреј који уништава гамад.“ Француска ТВ „Канал +“!?

Из наведених и других изјава може се недвосмислено закључити да су исте биле у функцији оправдања основног циља еко-геноцидне НАТО агресије ‒ ИСТРЕБЉЕЊА СРПСКОГ НАРОДА са Балкана!

Разбијањем СФР Југославије, релативно успешан економско-социјални модел заједничког суживота јужнословенских народа у једној држави, замењен је феудализацијом бивших југословенских република као самостално неодрживих квази-државица под de facto експлоататорским протекторатом западних глобалистичких корпорација и банака, са усмерењем на вишедеценијско чекање на чланство у наднационалну политичко-економску „државу“ Европску унију и са њом непосредно повезаним глобалистичко-агресорским војним НАТО пактом.

„Модел“ разбијања СФРЈ касније је НАТО применио у Авганистану, Ираку, Либији и Сирији, а вероватно ће ускоро (Не дао Господ Бог!) и у „својој интересној сфери“ ‒ Венецуели, пре већ планираног наставка „друге (ратне) фазе“ разбијања остатка бившег СССР и ресурсно најбогатије државе у свету Руске Федерације.

О трансформацији из одбрамбеног у агресорски војни савез и о илегалној еко-геноцидној агресији НАТО у разбијању СФРЈ и СРЈ, у функцији „оправдања свог постојања и 50 рођендана“ НАТО (1949-1999), можете послушати и чињенице које је у врло аргументованом говору швајцарским грађанима саопштио њихов историчар др Данијел Гансер.[7]

Тиме је Запад добио приступ тржишту за пласман своје робе (неквалитетнијих и на бази генетички модификованих сировина произведених пољопривредно-прехрамбених производа, фелеричних и енергетско-еколошки неквалитетнијих индустријских производа, половних аутомобила и расходоване пољопривредне механизације, старе и еколошки неодрживе индустријске технологије, …), преузимање кроз наметнути процес приватизације и дугорочну „колонијалну“ експлоатацију природних и хуманих ресурса (извора воде, обрадивог пољопривредног земљишта, рудног богатстава, јевтине и образоване радне снаге), изворе екстрапрофита на банкарске кредите и са троструко већим каматама него у домицилним земљама филијала иностраних банака у Србији, … и могућност да амбасадори западних земаља доминантно утичу на све политичке одлуке преко у њиховим центрима оспособљаваних „ненародних“ лидера постсоцијалистичких партиократских режима у Србији и другим феудализованим бишим југословенским републикама.

И поред противљења својих грађана, 5. јуна 2017. године чланица НАТО пакта постала је чак и Црна Гора, која је такође била бомбардована 1999. године. С тим у вези, на 40. заседању Савета за људска права Уједињених нација[8], Мило Дубак, потпредседник хуманитарне организације „28. јун“, која има статус специјализоване консултативне агенције УН, оштро је осудио НАТО бомбардвање на СР Југославију и изазвао бурне реакције других учесника истакавши апсурдну позицију Црне Горе ‒ нове чланице НАТО пакта: „Разликујем се данас овде по томе што сам једини говорник који долази из земље која је фактички сама себе бомбардовала“, и додао да је генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг недавно саопштио да смо „бомбардовани за наше добро“!? Који цинизам? Надам се да нико из Србије никада неће морати да изјави нешто слично као потпредседник хуманитарне организације „28. јун“ Мило Дубак.

Српски народ дугује вечну захвалност појединим часним пријатељима са Запада

Српски народ не сме да заборави речи, херојске и племените поступке бројних пријатеља у свету, међу којима посебно истичем двојицу хуманих официра из земаља чланица НАТО пакта.

Први је француски мајор Пјер Анри Бинел, који је због своје подршке српској истини остао без признања Легије части и завршио на робији. После свега он је казао: „Робијао сам због Србије. Не жалим због тога и опет бих то учинио. По срцу сам постао Србин.

Други је капетан грчког брода Маринос Рицудис[9], који је после команде за ракетни напад на СР Југославију свој брод „Темистоклис“ окренуо и вратио у полазну луку изјавивши: „Као православац не могу да учествујем у нападу на братски народ“. Грчки војни суд га је по хитном поступку 1999. године осудио на две и по године затвора.

После завршетка ратног дела еко-геноцидне НАТО агресије Срби на Косову и Метохији посебну захвалност дугују француском хуманитарцу Арноу Гујону који је основао Хуманитарну организацију „Солидарност за Косово“ и у периоду од 2004. године до данас испоручио преко 30 конвоја вредне хуманитарне помоћи.

По одлуци Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх Српски господин Иринеј доделио је 23. јануара 2018. године два висока црквена признања за хришћанска дела[10]: Орден Светог цара Константина за солидарност са српским народом у току НАТО агресије капетану грчког ратног брода Мариносу Рицудису из Пиреја, и Орден Светога Саве првог реда за хуманитарну помоћ после НАТО агресије оснивачу Хуманитарне организације „Солидарност за Косово“ Арно Гујону ‒ који се захвалио дирљивим речима: „Ово одликовање посвећујем свим српским жртвама косовске трагадеје – од Цара Лазара до Оливера Ивановића. Посвећујем га, такође, и јунацима данашњег доба, а то су Срби са Косова и Метохије који опстају на својим огњиштима упркос нехуманим условима у којима живе.

Поред захвалности страним држављанима, посебну захвалност дугујемо и свим Србима у свету и другим грађанима Србије и Црне Горе који су у време еко-геноцидне НАТО агресије радили и живели у иностранству и организовали протесте у европским и ваневропским државама, укључујући и чланице НАТО пакта. Међу њима, посебно треба истаћи родољубиви допринос Михаила – Мише Гавриловића који је у Лондону дао преко 800 интервјуа, изјава и учешћа у ТВ дебатама бранећи аргументовано ставове Србије и Црне Горе против нелегелне еко-геноцидне НАТО агресије која је извршена супротно међународном праву.

Карактеристике еко-геноцидне НАТО агресије

Еко-геноцидна НАТО агресија у трајању од 78 дана бруталног бомбардовања извршена је са од стране 19 држава агресора ради самопроглашеног „спречавања хуманитарне катастрофе на Косову и Метохији“ ‒ али на целокупној територији СР Југославије, без сагласности Савета безбедности Уједињених нација и противно свим међународним споразумима о употреби војне силе и, чак, противно међународним правилима ратовања и Кодексу НАТО пакта!?

У првом раду о последицама еко-геноцидне НАТО агресије на агробизнис у СР Југославији који сам урадио са колегиницом Зорицом Васиљевић (1999)[11] објавили смо да су у току еко-геноцидне агресије НАТО коришћена надмоћна и борбена средства несразмерна одбрамбеним потенцијалима нападнуте СР Југославије: осам до 12 сателита и два до четири авиона „авакс“ за осматрање и навођење из космоса и ваздуха – које ми ни тада а ни данас не поседујемо; забрањене касетне бомбе и ракете и муниција са осиромашеним уранијом, дубинске бомбе са последицама тектонских поремећаја, графитне бомбе за прекид електроснабдевања, оружје за промену климатских услова, …

Истовремено, у ратну и терминологију постратне међународне дипломатије уведене су нове језичке кованице:

  • „легитимне мете“ ‒ запослени у радио и ТВ центрима (РТВ Србија у Београду, РТВ Војводина, ТВ торањ на Авали и ТВ релеји на згради „Ушће“ на Новом Београду…), хемијски објекти са токсичним супстанцама (Панчево, Барич, Београд, Нови Сад, …), електрични и енергетски системи ‒ посебно трафо станице чија су канцерогена пираленска уља загадила водотоке и земљиште, грејне станице у градовима, …
  • „колатерална штета“ ‒ колоне избјеглица, стотине путника у ракетираном путничком возу (Грделичка клисураи аутобусима, бројна градска насеља, амбасада НР Кине, споменици културе петоструко старији од постојања САД (цркава и манастира на Косову и Метохији), пољопривредници на пољима, чак и некамуфлирана стока у стајама и процветалим пашњацима, …
  • спречавање такозване „хуманитарне катастрофе“ бомбардовањем може се упоредити са лечењем прехладе помоћу ХИВ вируса или убризгавањем ћелија карцинома, …
  • „ограничени суверенитет“ ‒ за економски и војно слабије земље, …

Ако то није била еко-геноцидна НАТО агресија, зашто су УН забраниле објављивање и сакриле извештај Бакари Кантеа о изузетно високим дозама присуства канцерогених хемикалија и осиромашеног уранијума (време полураспада U238 je 4,5 милијарди година!) на појединим локацијама које је у СР Југославији бомбардовала агресорска НАТО авијација?

И зато са посебним интересовањем очекујем саопштења свих учесника ове међународне конференције да би евентуално припремио ново, иновирано издање нашег првог рада на основу ваших потпунијих података и информација. Оно што нарочито молим, посебно учеснике из иностранства, јесте да нам из вашег угла посматрања дефинишете шта су све били циљеви НАТО агресије и које су по вама још ненаведене последице еко-геноцидне НАТО агресије не само на СР Југославију, него и на земље у окружењу и на целокупну светску заједницу.

Подсећам вас, то није било само 78-дневна или агресија од непуна три месеца, то је била агресија у којој су горели векови српске цивилизације, а они се и уништавају не само у годинама непосредно после стављања Косова и Метохије под јурисдикцију УН, већ и данас на Косову и Метохији. Паљење Пећке патријаршије, силовање монахиња, силовање старица, трудница, малолетница, паљење жита, сече винограда, …

У којој је то земљи у свету остало некажњено паљење и рушење 156 манастира и цркава као на Косову и Метохији, и то само у периоду од 1999. до 18. марта 2004. године ‒ и све то уз присуство и благослов УМНИК-а и КФОР-а!?

Десетине хиљада вандалски порушених гробова на српским гробљима у КиМ, чак и сатанистичко прекопавање дечијих гробова, приморали су прогнане Србе да моле за дозволу да оскрнављење мошти својих предака и најмилијих ископају и преселе у Централну Србију где су већ трећу деценију „интерно расељена лица“ у сопственој међународно признатој држави Републици Србији ‒ чланици Уједињених нацији!?

Србе на Косову и Метохији и данас у трећем миленијуму и даље пљачкају, прогањају и чак убијају као дивљач ‒ чак и убиство политичара Оливера Ивановића у српском делу Косовске Митровице ‒ а да за ниједан од многобројних злочина нико није одговарао, а „демократске“ европске и ваневропске чланице НАТО агресора и даље ћуте!?

Зашто српски „државници“ ћуте о заступљености Албанаца у институцијама Косова и Метохије и Југославије

За време Југославије после Другог светског рата, па до њеног распада, албанско становништво на Косову и Метохији за тако кратко време доживело је највећи цивилизацијски (образовни, економски, културни и др.) напредак незабележен у ближој и даљој историји свих европских народа!

Од патријархалне племенске заједнице, Албанци на Косову и Метохији постали су национална заједница – мањина у Србији која се описменила, од основног до универзитетског нивоа на своме језику, оспособила за сва савремена занимања и са осталима располагали и управљали покрајином, Србијом и Југославијом!

Подсећања ради, наводим само несрпско етничко порекло највиших државних функционера покрајине КиМ и Југославије у периоду после Другог светског рата:

  • председници Обласног народног одбора Аутономне косовско-метохијске области (АКМО, 1945-1963) из редова албанске националне мањине били су Фадиљ Хоџа (1945-1953) и Исмет Шаћири (1953):
  • председници Скупштине (1963-1974) односно Председништва покрајине Косова и Метохије (КиМ, 1974-1990), изузимајући 5-годишње председниковање двојице Срба [Станоје Аксић (1963-1967) и Бранислав Шкембаревић (1985-1986)], у преосталом 22-годишњем периоду били су искључиво Албанци [Фадиљ Хоџа (1967-1969), Иљаз Куртеши (1969-1974), Џавид Нимани (1974-1981), Али Шукрија (1981-1982), Кољ Широка (1982-1983), Шефћет Јашари (1983-1984), Шефкет Небих Гаши (1984-1985), Бајрам Селани (1986-1988), Ремзи Кољгеци (1988-1989) и Хисен Кајдомчај (1989-1990)];
  • сви председници Извршног већа (Владе) КиМ (1963-1990), изузев тројице Срба [Илија Вакић (1967-1974), Богољуб Недељковић (1974-1978) и Љубомир Борковић (1984-1986)], били су Албанци [Фадиљ Хоџа (1953-1963), Али Шукрија (1963-1967), Бахри Оручи (1978-1980), Риза Сапунџиу (1980-1982), Имер Пуља (1982-1984), Назми Мустафа (1986-1987), Каћуша Јашари (1987-1989), Никола Шкрељи (1989-1989), Даут Јашаница (1989) и Јусуф Зејнулаху (1989-1999)]; и најзад
  • сви представници покрајине КиМ у 9-чланом (до 1988.) односно потом 8-чланом Председништву СФРЈ, у 21-годишњем периоду (од 1971. до распада СФРЈ ‒ 1992), били су Албанци [Вели Дева и Иљаз Куртеши (1971-1974), Фадиљ Хоџа (1974-1984), Синан Хасани (1984-1989, Риза Сапунџиу (1989-1991) и Сејдо Бајрамовић (1991-1992), и Али Шукрија (1984-1985) као члан Председништва СФРЈ по функцији председника Председништва СКЈ[12]], а двојица од њих, после смрти доживотног председника Председништва СФРЈ Јосипа Броза Тита (1980), били су и председници Председништва СФР Југославије [Синан Хасани (15.05.1986-15.05.1987) и Сејдо Бајрамовић (15.05.1990-30.06.1991)].[13]

Ове чињенице непобитно оповргавају неистине о наводној доминацији Срба и потлачености Албанаца у најважнијим институцијама АКМО (1945-1963) односно покрајини КиМ (1963-1990), Србији и СФРЈ.

Ипак, вође сепаратистичког покрета, уз подршку вишевековних српских непријатеља на Западу, наметнули су свету стереотип о „поробљености и обесправљености Албанаца од стране Срба“. Српски представници, нажалост, ове чињенице не помињу ни у једном објављеном приступу и садржају преговора са представницима самопроглашеног Косова и међународне заједнице?!

Заташкано „распеће“ Србина Ђорђа Мартиновића ‒ флаша која је започела рат и распад Југославије

 Само је прво грешка, све остало је логичан след те прве нелогичности! [14]

 „Иницијална каписла“ новог таласа егзодуса Срба са Косова и Метохије била је реприза средњовековног турског „набијања на колац“ Србина Ђорђа Мартиновића у Гњилану.[15] Најмање тројица никада откривених албанских злочинаца („заштићених“ од стране највиших југословенских политичких функционера и војних и полицијских генерала) је 1. маја 1985. године на његовој њиви опколило Ђорђа Мартиновића и, после успављивања вероватно са анестизиолошким раствором, набили му „са коцем полулитарску стаклену флашу кроз чмар у утробу“, која се зауставила „под десним поребарним луком“.

Ђорђе Мартиновић је потом четири пута оперисан: прво у Приштини, затим на Војно медицинској академији у Београду и два пута у Лондону. После операције у Лондону у болници „Свети Ђорђе“, чувени проктолог светског угледа др Петер Холи изјавио је новинару Милораду Бајићу: „Искључено је свако самоповређивање, злочин сам проучио са својим колегама, после увида у комплетну медицинску документацију, насиље су извршиле најмање три особе.“ Сумњало се да су злочин извршили сестрићи Синана Хасанија, тада актуелног председника СФРЈ „по кључу“, али је то заташкао тадашњи моћник из Словеније Стане Доланц ‒ министар унутрашњих послова СФРЈ, који је организовао и контролисао „заверу државе против једног малог човека“ и чак је „од ужасног страдања и психичког и физичког малтретирања правио лакрдију“ изјавивши за ТВ Љубљана: „Што се тиче случаја Ђорђа Мартиновића обустављена је свака истрага, суђења неће бити јер су моји криминалистички органи утврдили да се он сам повредио“ и са осмехом лицемерно додао: „Жао ми је што је Ђорђе Мартиновић српски самурај који је над собом извршио харакири.“[16] (Подвукао ММШ!)

Милош Бајић, аутор документарних филмова о Ђорђу Мартиновићу са доказима злочина – смрсканом флашом и дрвеним коцем.

Аутор слике је академик Мића Поповић, а његова изложба пола сата после отварања у САНУ била је закључена а он је задржан на вишечасовном информативном разговору са припадницима државне безбедности

Међу десет документарних филмова познатог филмског режисера Милорад Бајића забрањених за приказивање на националној телевизији ‒ два су о српском мученику Ђорђу Мартиновићу („Страх од истине“ и „Оптужујемо“), који су само једном приказани у Дому синдиката у Београду (1986) и после тога никада нису дозвољени да се приказују ‒ чак ни поводом 20 година од еко-геноцидне НАТО агресије на КиМ!? Остали Бајићеви забрањени документарни филмови, иако су учествовали у званичним фестивалским селекцијама и чак били награђивани, су такође о ратним страдањима Срба у усташкој НДХ (1941-1945) и рату у БиХ (1992-1995): „Јама“, „Јасеновац 1 и 2“, „Јадовно“, „Генерал Младић“, „Мртви говоре“, „Масакр“, „Травничке избеглице“ и „Само нас истина ослобађа“.[17]

Ђорђе Мартиновић је као изгнаник са КиМ умро у околини Крушевца где је и сахрањен, а на његовом гробу је записано:

Како да ти захвалимо,

оставио си за своје покољење

сећање на твоју тужну трагедију,

остаћеш запамћен као мученик

и вечна жртва српског народа!

Помен на гробу српског страдалника са КиМ Ђорђа Мартиновића служио је у 2008. години и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, коме је присуствовао и др Јован Стриковић који је био вештак на суђењу и потврдио наводе др Холија из Лондона!

По тужби Ђорђа Мартиновића, Други општински суд у Београду донео је 1990. године пресуду према којој је „држава проглашена кривом за нанете увреде и тенденциозно скривање истине“, јер је пресуђено „да је над Мартиновићем извршено насиље, а узео је у обзир изјаве др Холија и посебне комисије на чијем челу је био др Владислав Доџић.“ Држави је наложено да Мартиновићу исплати на име одштете 100.000 немачких марака, што држава никада није учинила!?

Великомученик Ђорђе Мартиновић, као симбол и метафора страдања Срба са Косова и Метохије  послужио је новинару Петеру Кадхамару да у шведском листу „Афтонбладет“ обнови његов „случај“ и закључи да је ова трагедија појединца и „флаша која је започела рат … подстакла распад Југославије, 100.000 мртвих и два милиона избеглица.“

Прогнаник из Хрватске први „ратни“ дипломац на Пољопривредном факултету у Београду

Посебно сам поносан што сам у време еко-геноцидне НАТО агресије ‒ 31. марта 1999. године био председник Комисије за одбрану првог дипломског рада у ратним условима на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду. Дипломац је био Сањин Ивановић, који је због рата у Хрватској већ једном био протеран са својим родитељима и сестром из Двора на Уни 1995. године, а  доселили су се у село Идвор у Банату.

За долазак на одбрану дипломског рада заказану пре отпочињања НАТО агресије, Сањин је у ратним условима морао да промени пет врста превоза на раздаљини од 40-ак километара.

У међувремену, Сањин је изабран за асистента, затим је магистрирао и докторирао, а данас је професор на свом и нашем Пољопривредном факултету у Београду, који 28. марта 2019. године обележава велики јубилеј ‒ 100 година од оснивања и успешног рада.

Мир и напредак уместо ратова и сиромаштва

Назив ове конференције „Мир и напредак уместо ратова и сиромаштва“ подразумева неколико полазних хипотеза, како би то у научној методологији рекли. Прво је помирење. У данашњем свету морамо живети једни са другима или бар једни поред других. Срби кажу: „Морамо да праштамо, али не смемо да заборављамо“. Али децу им никада не можемо опростити! За 78 дана еко-геноцидне агресије НАТО зликовци су убили и 79 деце!

Његова светост патријарх Павле рекао је: „Будимо људи и према нељудима“. А да ли заиста треба бити човек према зликовцима који су убијали децу, бомбардовали нас ракетама и муницијом са осиромашеним уранијумом, касетним бомбама, …?

За то помирење неопходна су барем два предуслова:

  • да правичну казну добију сви појединци који су најодговорнији за злочине током еко-геноцидне НАТО агресије ‒ од Била Клинтона и Мадлен Олбрајт, преко Тони Блера и Герхарда Шредера, до Хавијера Солане и многих других ‒ како су то недавно усвојили највиши државни органи Руске Федерације; и
  • да Србија и Црна Гора добију ратну одштету од земаља агресорског НАТО пакта које су учествовале у 78-дневном бомбардовању 1999. године.

У том контексту желим да вас још једном подсетим на део наведене изјаве потпредседника хуманитарне организације „28. Јун“ Мила Дубака, коју можете наћи и на сајту Уједињених нација: „НАТО авиони који су бомбардовали Србију и Црну Гору летели су и на висинама од 15 километара и одатле, без савести и последица за пилоте, њихове команданте и посебно политичке налогодавце, бомбардовали Србију и Црну Гору, не марећи за потенцијални бол и патњу коју ће изазвати не само нашем народу и генерацијама које долазе, већ и суседима, припадницима међународних снага касније на Косову и Метохији и читавом човечанству. Иако су ти пилоти авиона (и њихови налогодавци – допунио ММШ) још увек недостижни цивилизацијској правди, они и данас лете испод висине на којој се налази Господ Бог“. А Срби кажу: „Правда је спора али достижна“! И додајмо: Косово и Метохија је Света Српска земља, срце Србије и сваког Србина! Наше је било, наше јесте, наше и остаће!

Не дозволимо агресору да уместо нас пише историју

Превентива ‒ „Не чини другом оно што не желиш да други теби чине“. Зато Срби морају коначно да схвате да нас нико други неће штитити осим чињеница које можемо сакупити и на увид светске јавности ставити у будућем Музеју српских жртава геноцида 20-ог века, који предлажем да се изгради у Парку пријатељства на Новом Београду поред споменика „Вечна ватра“ посвећеног жртвама еко-геноцидне НАТО агресије. Јер имали смо, поред два Балканска рата (8.октобар 1912. до 30. мај 1913. против Турске и 29. јула до 30. јула 2013. са Бугарском), и три велике окупаторске агресије ‒ Први (1914-1918) и Други светски рат (1941-1945) и трећу еко-геноцидну НАТО агресију (1999).

То морамо учинити у знак захвалности нашим претцима, али и ради националног узора нашим наследницима.

Улога Друштва српских домаћина у заштити
српског Косова и Метохијe

У име Друштва српских домаћина учествовао сам 27. марта 2018. године у Палати Србије и у такозваном „Унутрашњем дијалогу о Косову и Метохији“, који је завршен а да никада нико није саопштио резултате тог дијалога нити су објављени излагања учесника, а иницирао га је председник Републике Србије Александар Вучић!? На том скупу саопштио сам ставове 29 територијалних одбора Друштва српских домаћина у Србији и ван Србије, који у једној реченици гласи: „Статус Аутономне  покрајине Косова и Метохије регулисан је Уставом Републике Србије из 2006. године, Резолуцијом Савета Безбедности 1244 и Повељом Уједињених нација“. Друштво српских домаћина сматра да све изван тога је против међународног права и да за представнике Републике Србије представља црвену линију преласка у чин велеиздаје.

Еко-геноцидна агресија НАТО пакта и херојски отпор војске Србије, тада Савезне Републике Југославије, довео је до изузетног политичког и националног јединства у земљи. Пожртвованост и осећање заједништва који су тада манифестовали Црква, војска, полиција и грађани Србије и Срби у расејању, али и бројни пријатељи Срба у свету, остварен је идеал коме морамо тежити и сада у очувању српског Косова и Метохије као свете српске земље. Такав став о будућности Косова и Метохије као свете српске земље пре четири дана саопштио је и британски аналитичар др Маркус Пападопулос, који каже: „Српски Јерусалим ће једног дана бити очишћен од НАТО-а, од трговаца органа, од трговаца дрогом, од трговаца оружјем, од екстремиста и свих других криминалних група“.[18] Отуда и општенародна синтагма „Косово је Србија“!

Јуда, Бранковић и издајници Срба у трећем миленијуму …?

У српском националнм бићу, као делу Хришћанских народа, праиздаја је преузета из Светог писма ‒ са Јудином издајом и продајом Христа за 30 сребрњака, а издаја са легендом о издаји (можда и невино окривљеног) Вука Бранковића у време Косовског боја (1389).

И да завршим са поруком академика Матије Бечковића: „Када се Хришћани одрекну Христа, тада ће се и Срби одрећи Косова и Метохије“!

Зато, међу Србима више не сме нити може бити допуштена Издаја, Подела или Предаја српске покрајине Косова и Метохије!

А ако треба да бирамо између Европске уније и Косова и Метохије, уверен сам да ће сваки родољубиви Српски домаћин и његови укућани изабрати – српску покрајину Косово и Метохију!

Уместо закључка: опомињуће завештање „ратног“ председника СР Југославије

Један од најдиректнијих актера ултимативних преговора са Западом, председник СР Југославије Слободан Милошевић громогласно је поручио на суђењу у Хашком трибуналу: „Посебно не могу да разумем да неко може да се дрзне да овде говори о Косову имплиците као о нечему што није део Србије. Косово је Србија и Косово ће остати Србија. И ова ситуација трајаће тачно онолико колико буде трајала ова нелегална окупација Косова и Метохије. Нелегална зато што је до ње дошло злоупотребом Уједињених нација и резолуције 1244. СБ УН која предвиђа присуство безбедносних снага УН. Међутим те су снаге узурпирале овлашћења УН, дозволиле даље дивљање албанских терориста, хиљаде Срба и других неалбанских становника Косова су убијени и отети… Десетине хиљада српских кућа је запаљено, више од стотину цркава је срушено и запаљено, све под окриљем међународних снага које су дошле да гарантују свима безбедност.“[19]

А у једној изјави пре хапшења и неуставног испоручивања Хашком трибуналу, Слободан Милошевић је пророчки поручио тадашњим и будућим српским властодршцима – посебно онима који су тада били његови блиски сарадници: „Свако може ко је јачи да вам узме све што имате, чак да вам узме и живот. А част можете само сами себи да одузмете!“

И на крају: ко је Српски домаћин?

Српски домаћин је сваки становник који живи и ради у Србији или у расејању, како то популарни кантаутор Бајага каже „од Аљаске до Аустралије“ без обзира на веру, пол, образовање и економску моћ, који настоји да буде бољи од других али лошији од својих синова и кћери, јер нам у супротном нема бољитка. Можемо да се похвалимо да у Друштву српских домаћина, међу 29 председника територијални одбора имамо и две даме. Једна је предузетник, власница пројектног бироа, овде присутна Душица Чолић, која је председница Окружног одбора Друштва српских домаћина за четири општине (Параћин, Деспотовац, Ћуприја и Јагодина). Друга је књижевница и пољопривредница, могу слободно рећи „женски Добрица Ерић“ ‒ Љиљана Браловић, која је председница Општинског одбора Друштва српских домаћина у Горњем Милановцу, члан Удружења књижевника Србије и добитница Златне значке Културно-просветне заједнице Србије (2017). У њеном одсуству ја ћу бити слободан да вам прочитам само две строфе из њене најновије песме која носи назив „Не дам“. Шта нам она поручује?

Ако ми отму земљу, кућу и окућницу

Бадњак и чесницу, у огњишту варницу,

Натру и карлицу, под стрехом птицу.

Ако ми отму ја ћу да памтим па да вратим.

Али не дам историју,

веру православну и прадедова крсну славу

Не дам језик и ћирилично писмо

Без језика, историје и вере, народ и нисмо.

Хвала вам за пажњу, промишљање о реченом и још више за сада од мене неизреченом, и посебно за поруку коју ћемо са овог скупа сви заједно саопштавати широм света садашњим и будућим генерацијама: Да се више никада, нигде и никоме не понове злочини 78-дневне еко-геноцидне НАТО агресије на Србију и Црну Гору (1999)!

 

Хвала.

 

Проф. Др Миладин М. Шеварлић / Professor Miladin M. Ševarlić, Ph.D.

Рад за Зборник радова 20 година од ЕКО-ГЕНОЦИДНЕ НАТО АГРЕСИЈЕ

Злочиначко бомбардовање, ратни злочин над цивилним становништвом: ЕКОЦИД И ГЕНОЦИД НАД НАРОДОМ СРБСКИМ И СРБИЈОМ 1999.

================================================
Народни посланик / Member of Parliament of the Republic of SerbiaУниверзитет у Београду – Пољопривредни факултет

 / University of Belgrade – Faculty of Agriculture, 11080 Београд – Земун / SRB – 11080 Belgrade – ZemunПочасни професор ВолГАУ, Русија / Honorary Professor of the VolGAU, Russia

Специјални саветник за агропривреду
 / Special Advisor for Agribusiness
Економски институт, 11000 Београд, Краља Милана 16
Economics Institute, 11000 Belgrade, 16 Kralja Milana Street

——
УПУТНИЦЕ:

[1] Повеља Уједињених нација. „Службени лист ФНР Југославије ‒ Међународни уговори“, број 5/1945.

[2] Службени лист СР Југославије, број 15/1999.

[3] Хирошима, 8.15. http://elementarium.cpn.rs/teme/hirosima-8-15

[4] Нагасаки. https://sr.wikipedia.org/wiki/Нагасаки

[5] Хирошима и Нагасаки су само врхунац трагедије. https://rs.sputniknews.com/intervju/201508093809058

[6] Ево које све личности су пљувале Србе и Србију. Интермагазин – Истина ослобађа, 22.03.2018. https://www.intermagazin.rs/evo-koje-sve-poznate-licnosti-su-pljuvale-srbe-i-srbiju/

[7] Илегална агресија. https://www.facebook.com/srpska.desnica/videos/318999965483217/?v=2936527229706032

[8] 40th Regular Session Human Rights Council. Geneva, Swityerland, 19 November, 2019. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:784008-BURNE-REAKCIJE-U-UN-Jedini-sam-koji-dolazi-iz-zemlje-koja-je-samu-sebe-bombardovala?

[9] Србија му дугује одликовање. https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/2909101/video-srbija-mu-duguje-odlikovanje-ovo-je-grk-heroj-koji-je-odbio-da-nas-bombarduje-1999-i-okrenuo-svoj-brod-nazad-u-luku

[10] Висока црквена признања пријатељима српског народа. https://www.youtube.com/watch?v=r02Qzo6GycE

[11] Ševarlić M. and Vasiljević Zorica (1999): Influence оf NATO Aggression on The Agri-Business of FR Yugoslavia. Beyond the Peace: Information & Technology Transfer on Renewable Energy Sources  for Sustainable Agriculture, Food Chain and NFA’99. http://afrodita.rcub.bg.ac.rs/~todorom/tutorials/sevarlic.html

[12] До 1988. године девети члан председништва СФРЈ био је председник Председништва СКЈ.

[13] https://sh.wikipedia.org/wiki/Predsjedni%C5%A1tvo_SFRJ

[14] Изјава проф. др Радомира Ђуровића са Правног факултета у Београду – коју сам записао на предавању из Привредног права као студент III године Агроекономског одсека Пољопривредног факултета у Београду.

[15] https://www.facebook.com/jovanjamanastir/posts/2649781388383951

[16] http://dan-veterana.blogspot.com/2013/03/blog-post_7315.html?fbclid=IwAR2-AUFAADAUAqzi2-xVshb_Llb3PqFAbOWtwuCPssBvv8qeeutD1WBaT9U#.XMo94ugzaM8

[17] Ibid.

[18] http://www.pravda.rs – 18.03.2019.

[19] https://www.kurir.rs/vesti/politika/3232442/milosevic-je-tog-dana-besno-grmeo-u-hagu-a-u-sudnici-je-bio-tajac-evo-sta-je-rekao-o-kosovu-albanskim-teroristima-ujedinjenim-nacijama-spaljenim-crkvama-svi-su-cutali-i-slusali-ga-video

***

ПОВЕЗАНО:

*

——-

9.5.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић