АКТУЕЛНО

Молитвени скуп Србима Козаре и Поткозарја убијеним у логору НДХ-Земун


На гробљу у Земуну, код споменика над масовном гробницом, одржан је молитвени скуп посвећен Србима Козаре и Поткозарја, убијеним у логору Земун од 1942. до 1944. године. Молитвено сабрање организовали су Удружење „Јадовно 1941“ из Бањалуке и Удружење Козарчана у Београду.

Ових дана навршава се 77 година како су након Козарачке офанзиве, Срби, већином жене и дјеца са Козаре, из Дубице, Међеђе и других поткозарских села, марвеним вагонима транспортовани из система логора Јасеновац у концентрациони логор Земун.

Тијела убијених закопавана су на земунском гробљу, а након рата без идентификације сахрањена у заједничку гробницу на јеврејском дијелу гробља у Земуну.

– У логору Земун, у његовој другој фази прихватног логора, убијено не мање од 10.500 Срба, поред страшног страдања преко 6.500 Јевреја. Од тих 10.500 Срба – 6.500 их је са Козаре и Поткозарја и ону су сахрањени на овом мјесту – рекао је Душан Басташић, предсједник Удружења „Јадовно 1941.“

Сјенима невино страдалих поклонили су се и њихови потомци, неки од њих стигли су и из Републике Српске.

– Ја сам рођен у селу из кога су на овом мјесту убили око стотину људи. Из моје породице Зељића убили су 15, а овдје се налази мој дјед са мајчине стране и мој прадјед са очеве стране. И мој рођени стриц се налази на овом мјесту -истакао је Миле Зељић, потомак жртава.

– Овдје је направљен покољ тог народа. баш овде су нашли смрт – наводи Јово Келечевић, учесник НОБ-а.

У јавности се за ово мјесто недовољно зна, али Удружење Козарчана у Београду настојаће да исправи ту неправду.

– Ово је први пут да смо ми овдје и наставићемо сваке године да се појављујемо јер то је и у дјелокругу рада нашег удружења – појаснио је Рајко Срдић, предсједник Удружења Козарчана у Београду.

Његовање сјећања на српске жртве и њихово пописивање требало би да буде једно од најважнијих државних и националних питања, истиче предсједник скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта: „Прва је ствар да у Скупштини Србије донесемо декларацију о осуди геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима у НДХ, а друга важна ствар – да коначно оснујемо меморијални центар српских жртава геноцида у НДХ.“

Истину о српским страдањима у 20. вијеку, истиче Линта, требало би предочити и међународној јавности.

Оваквим окупљањима достојно се сјећамо невиних жртава, јер немамо право на заборав, поручено је са молитвеног скупа.

ИЗВОР: РТРС

———

11.5.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

  1. ЂЕ СУ БИЛИ ЧЕТНИЦИ НИЈЕ БИЛО СТРАДАЊА СРБА ПОШТО СУ ЧЕТНИЦИ ЧУВАЛИ СРБСИ РОД ЂЕЦУ ЖЕНЕ СТАРЦЕ ПО СРБСКИМ СЕЛИМА СЕЉАЊИ МЕНИ НИЈЕ НИКАКО ЈАСНО ШТО НИЈЕСИ БИЛИ КОД ЧЕТНИЧКОГ ВОЈВОДЕ УРОША ДРЕНОВИЋА И МАЈОРА РАДЕ РАДИЋА У ТОМ ДЕЛУ СРБСКИ КРАЈИ НЕ БИ БИЛО УОПШТЕ СТРАДАЊА СРБА У СРБСКОЈ ЧЕТНИЧКОЈ ХЕРЦЕГОВИНИ И НА ДИНАРИ ОЗРЕНУ ТРЕБАВИ РОМАНИЈИ МОТАЈИЦИ СРБИ СУ СПАШЕНИ ОД зликоваца усташа балија и партизана А КО ЋЕ ДА ОПОЈИ НАШЕ УБИЈЕНЕ ОД ВЕЗИРОВОГ ДО ЗИДАНОГ МОСТА И ОСТАЛИХ СТРАДНИХ МЕСТА РОДА СРБСКОГ ДОБРО РЕЧЕ НАШ БРАТ МАТИЈА БЕЋКОВИЋ ИЗ РОВАЦА ИМА ЈЕДНА ВОЈСКА БЕЗ КРСТА И БЕЗ ГРОБЉА БЕЗГРОБНА ВОЈСКА ВОЈСКА МОЈИХ ЂЕДОВА БОГ ДА ИМ ДУШУ ПРОСТИ БЕЗ КРАЉА ПЕТРА НЕ ВАЉА СССС

    Свиђа ми се