АКТУЕЛНО

ИНТЕРВЈУ: Др Јована Стојковић, борац против присилне вакцинације и фармакомафије (1)


Лончар шприца отрове деци

Лекарка коју је режим сатанизовао због борбе да се родитељима омогући право на избор када је у питању здравље њихове деце, открива како министри здравља и просвете у удруженом злочиначком подухвату, уз помоћ противуставних закона, уништавају српске породице, али и појединце. Министар Лончар шприца отрове деци, а ускоро ће и одраслима! Са министром Шарчевићем од државе прави концлогор! Због интереса јавности, у два наставка ћемо објавити разговор са др Јованом Стојковић

Пише: Маријан Карамарковић

фото: насловна, актуелни број – magazin-tabloid.com

У Србији више нико није заштићен од лоших закона и још лошије власти, па чак ни они потпуно недужни – деца. Под велом њихове заштите, у Србији је вакцинација, и то недовољно безбедним и провереним вакцинама, постала принудна, а министар просвете, већ одавно компромитовани Младен Шарчевић, забринутим родитељима запретио је не само неуписивањем у школе, већ и одузимањем деце.

Да ово нису само празне приче, већ и скоро извесна перспектива, показују и најаве новог Закона о заштити права детета, по коме ће се малишани лакше и брже него до сада, одвајати од породица, како би их „подобнији“ старатељи одводили на присилно убризгавање алуминијума, формалдехида, ткива мајмуна, абортираних фетуса и других напредњачких „еликсира здравља“.

На путу остварења те злочиначке намере стоје још само ретки борци за људска, грађанска и родитељска права попут докторке Јоване Стојковић, коју је режим на издисају препознао као симбол вакциналног отпора. У складу са тим, ову лекарку без мрље у каријери, запослену у једној државној медицинској установи, председницу удружења Право на избор, иначе мајку троје деце, сатанизовали су режимски медији на челу са Блицом, ускративши јој право да брани не само себе, већ и уплашене и унесрећене родитеље. Медицински естаблишмент, на челу са Доктором Смрт, докторки Стојковић хоће да упропасти и каријеру, па је одабрана група лекара против ње покренула поступак у Лекарској комори, како би јој се одузела лиценца, а тиме и право на рад и зараду.

Зато је Магазин Таблоид пружио прилику др Јовани Стојковић да на оптужбе одговори без цензуре, те да читаоце упозна са најважнијим аспектима проблема присилне вакцинације која, ако режим још мало потраје, прети и одраслима.

***

МТ: Поједини медији етикетирају Вас као антивакцинашицу, уз стидљиво помињање ваше докторске титуле, која се не уклапа у шаблон по коме су људи који мисле као Ви, заправо незналице, шарлатани или надрилекари. Ко је заправо др Јована Стојковић?

ЈС: Ја сам доктор медицине са дипломом државног Медицинског факултета у Београду, специјалиста психијатрије, и иза мене су 22 године школовања. Толико о незнању и надрилекарству, а што се тиче етикете антивакцинашице, коју ми је доделио Блиц, како би ме омаловажио, ја нисам антивакцинашица већ вакцинални скептик, што значи да не нападам вакцинацију нити се залажем за њену забрану, већ говорим критички о њој и тражим слободу избора коју ми, као сваком грађанину и родитељу, Устав ове земље гарантује, али то је изгледа код нас мртво слово на папиру. Статистика показује да су и у Србији и у већем делу света вакцинални скептици најчешће људи високог образовања и вишег социјалног статуса, дакле, они који познају технологије и стране језике, пропитују и истражују, тражећи одговоре које им медицинска струка, противно лекарској етици, ускраћује. На пример, код нас највише оних људи који не желе потпуно или делимично да вакцинишу своју децу, има у највећим градовима – Београду, и то у општини Стари град, и у Нишу.

МТ: За Вас кажу и да сте на челу некаквог антивакциналног лобија?

ЈС: То је ортодоксна глупост коју побија елементарна логика. Какав је то лоби који нема никакав профит ни корист, већ само проблеме? У Србији су регистрована два удружења родитеља која се боре за право на избор приликом вакцинације, а ја сам на челу једног од њих, Право на избор. Она су основана у тренутку када је држава Србија најавила закон по коме се забрањује било коме да одбије вакцинацију. Дакле, оснивање и регистровање удружења грађана је реакција на лош закон. Немамо ни просторије, имамо само своје личне телефоне, Фејсбук страницу и сајт који нам води пријатељ.

Да бисте били лобиста, морате да спроводите нечије идеје у замену за новац, а управо то ради фармацеутски лоби. Познато је да су буџети неких фармацеутских компанија на нивоу буџета целих држава. Они имају своје људе свуда, од медија до политике. Постоје и документа која су свима доступна, а из којих видимо да и неки наши лекари примају новац од фармацеутских кућа. Једна од њих је и Славица Ђукић Дејановић, која је све време активна и у медицини као и у политици, а која је после писања медија 2013. признала да се налази на платном списку америчке фармацеутске компаније „Merck Sharp and Dohme“. Притом, она је тада била министарка здравља, а лобирање у Србији још увек није легално, за разлику од САД.

МТ: Едукацију лекара по новом закону ускоро ће и званично моћи да финансирају фармацеутске компаније. Међутим, они су и до сада водили докторе на семинаре и конгресе на основу којих се добијају бодови за обнову лиценце. Јесте ли икада ишли на неко такво спонзорисано усавршавање?

ЈС: Никада. Радим за плату и неумесно је да ми они било шта плаћају. Чим постанете специјалиста, фармацеути почну да вас обилазе. Не би смели по закону да долазе у току радног времена, али и то се крши, улазе преко пацијената. Рекла сам им да ми од њих не треба ништа, јер преписујем само оне лекове за које ја сматрам да су потребни. Иако се лекари који путују на конгресе о трошку фармацеутских компанија не обавезују да после преписују и препоручују њихове лекове пацијентима, ипак би било лепо да то ураде. Па, нису ваљда џабе ишли у Дубаи! То је тзв. меки притисак: ја теби конгрес у скупом хотелу на егзотичној дестинацији, ти мени помажеш да продам лекове. Фармацеути имају и обавезу да пишу извештаје колико су новца дали појединим лекарима или институцијама, као што су Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ или Српско лекарско друштво, али то је само званични део, када прималац дозволи да му се објави име. А шта се дешава незванично, могу само да претпоставим.

МТ: Последњих година медији и лекари дигли су панику због морбила. Колико је та болест заиста опасна?

ЈС: Панику због морбила највише дижу они које изгледа не забрињава све већи број деце оболеле од много тежих болести, као што су аутизам, рак, аутоимуна обољења… Морбиле или мале богиње спадају у тзв. дечје болести, и када се прележе, стиче се доживотни имунитет, што вакцине никако не гарантују. Вакцина против морбила у србији је уведена 1971. године, дакле, сви који су рођени раније, нису је добили, и углавном су живи и здрави. Невероватно је колико је јака пропаганда да се од једне дечје болести прави смртоносна, као да је дошла ебола или вариола вера! Раније су се мешала оболела и она друга деца да би сви добили морбиле, рубеле, заушке, прележали их на време и тако стекли имунитет. Та пропаганда се врши да би се вакцина продала. Када имате такав производ, играте на страх код људи, то је типичан психолошки механизам – „ово ће вас спасити, вакцинишите се“! Међутим, не морамо да се позивамо ни на искуства старијих људи који су мање-више све то прележали, већ можемо на званичне медицинске извештаје.

Рецимо, 1959. у еминентном часопису „British Medical Journal“ објавио је извештаје лекара који су опсервирали пацијенте приликом тадашњих епидемија морбила. Они су писали да је то бенигна дечја болест са врло малом смртношћу, да само 2 или 3 % деце развије неке компликације, које притом спонтано прођу. Али, 1963. у Америци почиње вакцинација против морбила.

Амерички епидемиолог Александар Лангмијер који је то покренуо, на питање зашто желите да искорените морбиле, рекао је: „Зато што смо направили вакцину и зато што то можемо да урадимо“. Дакле, то се није чинило због велике смртности, дугог боловања, већ зато што је вакцина била направљена. Ипак, показало се да их је немогуће искоренити.

МТ: Колико је делотворна и проверена озлоглашена ММР вакцина, која се даје деци против морбила, заушака и рубела?

ЈС: Немамо појма колико је делотворна, јер никада нигде није извршено право клиничко испитивање у ужем смислу, где ћете једном делу популације дати вакцину а другом не, изложити их вирусу и видети ко ће оболети. Такво испитивање није дозвољено јер наводно није етички било кога изложити вирусу, али зато се сматра етичким дати му лоше проверену вакцину и још је учинити обавезном! То је сумануто објашњење, баш као и логика којом се закључује да је вакцина делотворна. Наиме, када се даје вакцина, гледа се колико пацијент развија антитела на неки узрочник, али проблем је у томе што антитела уопште не гарантују имунитет. То значи да можете оболети и са високим нивоом антитела! Дакле, то што је неко вакцинисан, не значи да је имун и да неће оболети. Вакцинација је једна ствар, а имунизација друга, међутим, пропагандом се између њих ставља знак једнакости. Уосталом, сваки произвођач у било ком упутству каже да је могуће да се разболите од болести против које сте вакцинисани.

МТ: О ММР се већ годинама спекулише да је окидач за аутизам код деце. Међутим, у марту су скоро сви медији у Србији објавили да је истраживање у Данској утврдило да ММР вакцина не узрокује аутизам. Можемо ли се поуздати у то?

ЈС: Постоји море истраживања на тему аутизма, нарочито у Америци, где је експлозија овог обољења, тако да је недовољно позивати се само на једно. Што се овог истраживања тиче, хрватски имунолог др Срећко Сладољев већ је указао на то да је једна особа која је учествовала у његовом спровођењу, повезана са једном фармацеутском компанијом, док је др Лидија Гајски утврдила да је све финансирала фондација која је власник фармацеутске куће „Ново Нордиск“, што је већ довољан разлог за сумњу. Али, то није све. Истраживање у Данској је било епидемиолошко истраживање, које не може да докаже каузалност, дакле ни да негира ни да потврди да нешто узрокује неку појаву. Оно само може да укаже да ли постоји повезаност или не. А то се може аранжирати како хоћете. На пример, може да се направи епидемиолошко истраживање у коме ће се доказати да секс не може да доведе до трудноће, на начин да га тако организујете, изаберете испитанике и формирате групе и добићете такав резултат.

МТ: Какво истраживање би онда било меродавно?

ЈС: Значајне су, рецимо, студије на животињама. Истраживачи су покушавали да прате стање животиња, након што су им убризгали вакцине по календару имунизације и утврдили извесна неуролошка и неуроразвојна оштећена. Исто се догодило и када су убризгавали алуминијум, састојак многих вакцина. У оваквим студијама приметили су понашања слична аутизму код животиња.

Иначе, погрешно је таргетирана само ММР вакцина, и друге могу доћи у обзир, али нам је она бачена као коска да бисмо се око ње глођали.

МТ: Лекари стално причају о тзв. имунитету крда, који подразумева да наводно мора да постоји бар 95 % вакцинисаних у целој популацији да би вакцине деловале. Да ли невакцинисани заиста угрожавају вакцинисане?

ЈС: Та тврдња не може да издржи ниједну логичку проверу. Хедрих, који је посматрао природне епидемије док није било вакцина, приметио је да су од морбила оболевала само деца. До 15. године је већ 95 % становништва било имуно. Према Сенцеру у тренутку када осетљиве деце (која нису прележала мале богиње) има негде око 45 -50% креће епидемија, док се тај проценат не смањи на 30-35 %, и све тако у циклусима. Дакле, та цифра од 95 % за колективни имунитет није ни на чему заснована. Кад се кренуло са вакцинацијом, пошло се од идеје да би 60 и нешто процената вакцинисане деце довело до тога да болести нема, па када су видели да то не успева, то се повећавало до бесвести. Али, главни проблем је у томе што вакцинални имунитет ишчезава, некад после 20, 10, а некад и после само 5 година. И онда добијете велики број одраслих људи који нису имуни на дечје болести! То је доказано и недавно код нас, приликом епидемије морбила. Преко 64% оболелих, били су одрасли изнад 20 година. Оболели су кад не треба и добили су компликације, од којих су се неке нажалост завршиле и смрћу, иако је већина вероватно била вакцинисана у детињству. Дакле, вакцинацијом је само премештена једна бенигна болест у доба када може да буде веома опасна. Зато су морбиле некада биле дечја болест, а сад су смртоносна болест. И још једна битна ствар – свеже вакцинисани могу бити заразни јер су носиоци живог вируса, тако да могу да заразе друге, поготово јер им симптоми могу бити измењени и онда пролазе непримећено и не изолују се од здравих. Због тога се у америчким болницама забрањује посета скоро вакцинисаним особама на одељењима где леже имунокомпромитовани пацијенти.

МТ: Доста се писало о томе да су неке особе преминуле баш од морбила. Може ли се то доказати и колико је на такав исход имало утицаја њихово претходно здравствено стање?

ЈТ: Особа која има хроничну болест или је имунокомпромитована је у опасности, она може да настрада и од обичне прехладе. Али, што се тиче смрти наводно узрокованих морбилама, ту већ имам озбиљне резерве и мислим да се тиме јако манипулисало у медијима.

Знам за случај медицинске сестре која је радила у мојој установи – речено је да је преминула од морбила, а жена је била месецима на боловању код куће јер је имала тешку болест! Она чак није ни била на радном месту, тако да ту није могла да добије морбиле. Особа која је познаје рекла ми је да је била у чуду кад је чула преко медија да је она умрла од морбила. Ми пре свега не можемо да знамо да ли је неко стварно умро баш од морбила, зато што по закону не можемо да имамо увид у медицинску документацију. Једино би могла најближа родбина оболелог да то истражи, али коме би пало на памет да то ради! Био је интересантан случај једне породиље која је добила морбиле, а лечили су је од наводне алергије и давали јој кортикостероиде који су апсолутно контраиндиковани. Дакле, ви на вирусну болест дајете кортикостероиде који снижавају имунитет, и тако је буквално убијете! Но, онда је кренула прича по медијима да су антивакцинаши криви за смрт! Заправо, питање је у колико процената је лечење било лоше. Лекари изгледа више не знају шта су морбиле ни како да их лече. Та особа је, судећи према написима у новинама, била погрешно лечена, али ми не можемо да дођемо до података јер је то забрањено. Но, зато није забрањено да вакцинални статус детета пише на зидовима неких домова здравља, да се деца приликом уписа у школу деле на вакцинисане и невакцинисане, иако је то такође противзаконито, а за то су криви педијатри и директори школа, али и Министарство просвете што пристаје да им налоге издаје Министарство здравља.

МТ: Како они поступају?

ЈС: У здравствене картоне по закону смеју да имају увид само пацијенти, а у случају малолетника до 15 година само родитељи, односно старатељи. Дакле, за било који податак из здравственог картона, па тако и за вакцинални статус, његов власник или у случају детета старатељ, морају да дају писану сагласност да би он било где био објављен. Изузетак је само ако суд то наложи због потреба неког процеса. То што раде домови здравља, затим Министарство просвете у сарадњи са њима, јесте безакоње! Они жигошу невакцинисану децу тако што њихова имена постављају на огласне табле, баш као што су нацисти жигосали Јевреје! Кад деца крену у школу, на картону пише да ли јесу или нису вакцинисана. Нажалост, ми у Србији смо углавном правно неписмени, и ја сам била, али ме је ова мука натерала да се упознам са својим правима.

МТ: Ипак, упркос претњама министра Шарчевића, многи родитељи невакцинисане или делимично вакцинисане деце, успели су да их упишу у школу. Шарчевић је чак претио и „изузимањем деце из породице“ у случају невакцинације, да би после признао да је то „карикирао“. Но, Ваше удружење против њега је поднело кривичну пријаву због ширења панике. Какав исход очекујете од те пријаве?

ЈС: Та Шарчевићева прича је скандалозна и он за то мора да одговара. Ми као удружење грађана против њега смо поднели кривичну пријаву јер су се родитељи препали. На крају крајева, то је позивање на отмицу деце! Наравно да се деца морају уписати у школу, прво по Уставу, а и овај закон о обавезној вакцинацији је противуставан. По уставу, телесни интегритет је неповредив, и имате право на живот по члану 24, а једно од нежељених дејстава вакцина може бити и смрт. Мене брине што су невакцинисани или непотпуно вакцинисани будући прваци, иако уписани, већ таргетирани, јер школе, премда је то противзаконито, имају информацију о њиховом вакциналном статусу. То оставља места, уколико се усвоји најављени закон о правима детета, да школе пријављују ту децу центрима за социјални рад, а онда је већ могуће то што прича Шарчевић.

МТ: Неки ипак сматрају да нема шансе да држава отима децу из породица?

ЈС: То се већ спроводи у Србији, када центри за социјални рад закључе да је, наводно због сиромаштва, потребно хитно измештање детета из породице. А онда дају хранитељу 50.000 динара месечно, уместо да су помогли родитељима! Хитно измештање из породице требало би да се спроводи по садашњем закону само у ситуацијама које угрожавају живот, као што су пожар или поплава, а то се злоупотребљава – сетите се само случаја Тркуља. Када они дођу са полицијом на врата и одведу вам дете, ви се после жалите и ако имате живаца издржите тај пакао који су прошле Тркуље, да вам дете месецима буде ван породице. Ако се закон о правима детета промени, то ће моћи још лакше да ураде јер по њему дететово право на здравље подразумева вакцинацију, односно обавезну имунизацију! То још није усвојено у Народној скупштини и ми ћемо се трудити да не буде. Јер ако буде, по њему ће сваки педијатар моћи да каже, што је сумануто, да је невакцинисано дете, иако по свим параметрима здраво, у ствари витално угрожено! Ипак, Шарчевићеву претњу као непримерену у листу Данас окарактерисала је професорка Правног факултета Универзитета у Београду др Марија Драшкић, што нас је веома охрабрило.

МТ: Рекло би се да су министри Лончар и Шарчевић синхронизовани – један хоће по сваку цену да вакцинише децу, а други да кажњава родитеље. Шта су по Вама њихови циљеви? Да ли је оправдана бојазан неких родитеља да ће њихова деца завршити у неким страним земљама и да ће им бити избрисана права имена и порекло, с обзиром на то да је Србија законски дозволила странцима да усвајају нашу децу?

ЈС: Део одговора налази се у претходном. Проглашавање невакцинације за угрожавање права детета на здравље може водити у интервенцију државе у правцу одузимања деце. Читајући Нацрт закона о правима детета и предлог Грађанског законика, стиче се утисак да се уводе у законе нови разлози за „корективни“ надзор центара за социјални рад. О злоупотребама и могућностима злоупотреба у овим институцијама, писао је и Ваш лист.

МТ: Да ли су невакцинисана деца здравија од вакцинисане?

ЈС: Постоје студије које су то утврдиле, али их је мало јер то ретко ко жели да упоређује. Амерички центар за контролу и превенцију болести (CDC) имао је обавезу да такву студију направи, али то никада није урадио. Јер би многе ствари биле јасније. То су јефтине студије и потребна је само добра воља да се обаве. Ево, ја се нудим држави као добровољац. Направите студију и запушите нам уста.

МТ: Поменули сте да, осим ММР вакцине, постоје и друге чији је учинак на здравље веома сумњив. Петар Ивановски, ваш професор код кога сте стажирали, је на Конгресу светске педијатријске онкологије, одржаном 2004. године у Ослу, изнео тезу да би узрочника акутне лимфобластне леукемије код деце требало тражити у ДТП вакцини, која се даје против дифтерије, тетануса и великог кашља. О томе су тада писале Вечерње новости у тексту „Вакцина изазива леукемију?“. Али, он је због своје тезе имао великих проблема?

ЈС: Да, њему је забрањено да ради истраживање у Лондону како би потврдио ту тезу, а да се то доказало, леукемија је могла да буде спречена. Он је тај закључак извео на основу тога што се леукемија код деце појављивала једино тамо где се уводила вакцинација. Притом је професор био врло благ и опрезан, и предлагао је да се вакцинација, док се теза не докаже, само одложи, а не и укине. Међутим, претрпео је велике последице, и то од истих људи од којих их данас трпим и ја.

МТ: Када је реч о последицама, пет лекара покренуло је поступак у Лекарској комори против Вас, како би Вам лекарска лиценца била одузета. Како је дошло до тога?

ЈС: То је поднела група на чијем је челу зрењанински педијатар Томислав Стевановић. За судију истражитеља постављена је др Мирослава Јашовић Гашић, мени лично ненаклоњена особа која ми је притом била директор, чиме је у старту прекршен Статут Лекарске коморе. Пријава је била непотписана, без датума, сви рокови су пробијени итд. Они су морали у року од 30 дана да одлуче хоће ли уопште узимати у обзир ту пријаву, а тек након 7 месеци су одлучили. Таква аљкавост и безакоње не може проћи на управном суду, коме ћу се сигурно жалити када „поступак“ буде завршен.

МТ: За шта Вас све терете и како ћете се бранити?

ЈС: Оптужена сам да сам својим „деловањем“ изазвала епидемију јер сам наводно ширила антивакциналну пропаганду. То је сумануто, с обзиром на то да сам наводила искључиво чињенице које су јавно доступне, помињала сам радове других аутора и оно што пише у упутствима произвођача вакцина. Дакле, они мене терете да сам јавно изнела оно што је већ било јавно доступно, и тиме изазвала панику! Притом, оптужена сам за свој друштвени ангажман који се одвијао ван радног места и ван радног времена, што је нонсенс. И свака појединачна тврдња у пријави је бесмислена.

МТ: На пример?

ЈС: Оптужена сам да сам смањила проценат вакцинације у 2016. и 2017. години, и тиме угрозила дечје здравље. Међутим, по подацима Батута, од 2012. до 2016. године, када је ретко ко и знао за мене, био је смањен обухват ММР вакцином, а 2016. године, када почињем јавно да иступам и говорим о вакцинама, и наредне године, он се повећао. Па, ова сулуда пријава би само због тога већ требало да буде одбачена! Затим, напали су ме што сам помињала могућу повезаност ММР и аутизма, па је госпођа навела управо данску студију објављену у марту ове године. Ако је та студија већ доказала да ММР не узрокује аутизам, што је упитно, зашто било ко, па и ја, није могао да говори о тој повезаности пре него што је то истраживање објављено, дакле 2016, 2017. и 2018. године! Уосталом, да је било јасно да повезаности нема, не би било ни потребе да се врши студија. Како страни истраживачи смеју да врше студије, а је не смем да говорим као лекар?!

МТ: Да ли сте Ви икада тврдили да је ММР узрочник аутизма?

ЈС: Не. Говорила сам само о могућој повезаности, притом искључиво на основу података званичних институција Србије. На пример, уџбеник из психијатрије из 2007. године о томе говори, са малом задршком у издању из 2013. године, али у фармакотерапијском приручнику за стање у здравственој заштити 2014. помиње се ММР као тригер аутизма у једној табели која је после уклоњена са интернета. Фармакотерапијске протоколе притом потписује Министарство здравља и РФЗО. Такође, никога нисам позивала да не вакцинише себе или своју децу, само сам се борила за право на избор. Тражила сам доказе за ове оптужбе, али их нисам добила. Написала сам жалбу Лекарској комори и чекам одговор.

МТ: Ко по Вама стоји иза овог поступка и шта му је циљ?

ЈС: Немам доказа за то, али основано сумњам да иза ове стаљинистичке чистке стоји министар здравља Златибор Лончар. Зашто? Па зато што сам ја особа која је препозната као симбол отпора обавезној и принудној вакцинацији у Србији. Видећемо да ли ће Лекарска комора моћи да одоли политичким притисцима, јер ове оптужбе немају никакве везе са струком. Ово је типично убиство карактера, то се догодило др Ендрјуу Вејкфилду, који је провучен кроз медијско блато и судски процес уз одузимање лекарске лиценце како би га дискредитовали, а све зато што је урадио студију о ММР и аутизму.

МТ: Ваши противници увек напомињу да је Вејкфилду одузета лиценца и називају га преварантом. Шта се стварно догодило?

ЈС: Ендрју Вејкфилд је британски лекар, који је 1998. направио студију случаја, на захтев 12 родитеља деце која су имала регресивни аутизам, а која су притом имала и тешке цревне инфекције, о чему је Ваш лист својевремено писао. Заједничко тој деци било је да су симптоме аутизма развила након што су примила ММР вакцину, а у болници Royal Free Hospital, у којој је Вејкфилд, иначе цењени гастроентеролог, радио, била су баш због великих проблема са цревима. Истраживање је радио са још неколицином колега, и објавили су га у реномираном часопису „Lancet“. А онда је уследио прогон!

МТ: Зашто?

ЈС: Зато што је открио синдром – установио је да су деца добила аутизам после ММР вакцине. Синдром у медицини обично се открива тако што имате неколико сличних случајева и онда повезујете шта им је заједничко, то установите и потом следи испитивање на већем узорку како би се теза и доказала. Међутим, такво истраживање никада није дозвољено Вејкфилду и његовим колегама, као што није ни Ивановском! Притом, ни Вејкфилд није тврдио да ММР узрокује аутизам, као што ни Ивановски није тврдио да ДТП узрокује леукемију – они су само рекли да постоји сумња и да то треба даље испитивати. Вејкфилд такође није тражио да се вакцине потпуно избаце из употребе, већ је рекао само да он више не може да препоручује тровалентну ММР вакцину јер се код њега пробудила сумња, али је зато родитељима препоручивао моновалентну вакцину против морбила. Ипак, против њега је кренула ужасна хајка.

МТ: Зашто?

ЈС: Очигледно зато што је некоме било веома стало да се даје искључиво ММР вакцина! То је јасно по томе што је британска влада убрзо забранила моновалентну вакцину, а и произвођач је престао да је производи. Уведен је искључиво ММР, а над Вејкфилдом је извршено убиство каракатера. Главни егзекутор био је наводно независни новинар Брајан Дир, који га је сатанизовао у медијима, претежно оним у власништву озлоглашеног магната Руперта Мардока. Затим је Вејкфилду одузета лиценца, наводно зато што није етички спровео истраживање. Међутим, касније се догодио обрт – Вејкфилдов сарадник у истраживању, професор Џон-Вокер Смит, изборио се за повратак лекарске лиценце коју је изгубио истим поводом! Вејкфилд пак, за разлику од колеге кога тако бесомучно клевећу наши вакцинаши, није имао осигурање које би му омогућило да се бори за повратак лиценце, тако да се одселио у Америку. Међутим, он и дан-данас стоји иза свог истраживања. Но, овај епилог медији у Србији никада нису објавили, јер онда Вејкфилда не би наши вакцинаши могли да називају преварантом!

МТ: Зашто педијатри никада неће, бар не званично, да признају родитељима да је било која тегоба код детета изазвана вакцином, чак и ако се догодила непосредно после ње?

ЈС: Зато што су издресирани и знају да ће имати озбиљне реперкусије. Па, председница Лекарске коморе Весна Јовановић претила је јавно да ће свако ко пропитује вакцине бити кажњен! Лекари се плаше губитка лиценце и самим тим и посла. Да ли очекујете да ће неко бацити толике године студирања и посао, сигурну плату? Нарочито су педијатри уплашени, на њих се врши велики притисак. Када би једном родитељу признали могући узрок тегоба, прича би отишла даље и имали би пуно проблема. Међутим, са медицинске тачке гледишта, сумануто је не слушати родитеље. Та хетероанамнеза је најзначајнија у педијатрији, шта вам каже родитељ. Једино у случају вакцинације се то потпуно игнорише, до нивоа да се родитељи вређају, називају глупима, лудима, позивају се центри за социјални рад, а Батутова информација, која се више година провлачи кроз њихове извештаје о имунизацији, је да лекари не пријављују нежељена дејства, да нису мотивисани довољно, иако су на то обавезни по закону!

МТ: Каква је ситуација на Западу?

ЈС: Скорашња студија са Харварда је утврдила да се само 1 % нежељених дејстава пријављује. А притом је то освешћеније друштво, где постоји систем VAERS, коме родитељи могу сами да пријаве последице. Ми долазимо у бизарну ситуацију у Србији да се људи који говоре о последицама вакцинације стављају на кривичне пријаве, а САД су од 1986. исплатиле 4 милијарде долара због одштете за вакцинацију. Те године је и донесен закон по коме се фармацеутске компаније не могу тужити уколико се деси нешто након вакцинације, већ одштету исплаћују порески обвезници преко тзв. Вакциналног суда.

МТ: Недавно је и Маријан Ивануша, шеф Канцеларије Светске здравствене организације у Србији, изјавио да „ко не прихвата вакцинацију, не треба да буде лекар“?

ЈС: Тако је и др Предраг Кон, приликом исфабриковане пандемије свињског грипа, говорио да лекари који говоре лоше о вакцини не треба да буду лекари. То је стална мантра која говори о секташком устројству које влада у медицинској струци, где се критика, која би требало да буде покретач те науке, кажњава изопштавањем. Некада се лечило и пијавицама и лоботомијом, лекари су веровали у то па се утврдило да то не ваља, па зашто онда не смемо да преиспитујемо вакцине?

МТ: Шта онда стоји иза приче о вакцинацији, ако није наука?

ЈС: Догма! То је очигледно, чим се јеретици попут мене одстрањују, и на тај начин се постиже једногласност струке, која заправо не постоји. Када одете на стране медије, видите да постоје на хиљаде лекара и научника у свету, који говоре исто што и ја. Постоји чак и америчко удружење које се бави слободом избора, које чине лекари и људи сродних струка (Physicians for informed consent), који се људи боре за слободу избора и информисан пристанак, али и Европски форум за вигиланцију вакцина (EFVV) са истим циљем. Само се у Србији за то не зна јер они који мисле супротно од догме немају приступ медијима.

 

*Наставак у следећем броју…

 

ИЗВОР: МАГАЗИН Таблоид

———-

17.5.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

2 replies »

  1. Више је него јасно.Не смемо затварати очи пред истином,нарочито када је у питању здрвље најмањих и најмилијих који сами не могу да се бране.Акција !

    Свиђа ми се

  2. ОД БОГА ТИ ЗДРАВЉЕ СЕСТРО ЈОВАНА БОГ ТИ ЈЕ ДАО ДА БРАНИШ ДА ЧУВАШ СРБСКУ ДЕЦУ ОД ТИХ СМРТНОНОСНИХ ИНЕКЦИЈА ЦИЉ ТИХ сатаниста комуниста ЈЕ УБИЈУ КРОЗ ИНЕКЦИЈЕ СРБСКУ ДЕЦУ А ВЕРУЈЕМ ДА СЕ ИМ КРОЗ ИНЕКЦИЈЕ ДАЈЕ ОТРОВ ДА НЕ МОГУ ИМАТИ СВОЈУ ДЕЦУ СЕСТРА ЈОВАНА ТО БОЉЕ ЗНА УЗ СЕСТРУ ЈОВАНУ БРАТА НИКОЛУ АЛЕКСИЋА И ЈОШ ЈЕДНО ДЕСЕТ ЉУДИ КОЈИ БРАНЕ КАКО ЗНАЈУ И УМЕЈУ СРБСТВО ОД комуниста И фашиста СУ ПРИЗНАТИ МЕДЂУ СРБСКИМ НАРОДОМ ДОГОДИНЕ У ЦАРСКОМ ПРИЗРЕНУ СССС

    Свиђа ми се