АКТУЕЛНО

Рајица Марковић: ИЗМЕЂУ ДВЕ ВАТРЕ


Рајица Марковић

У свету постоје две основне групе људи из којих се шире многе подгрупе. Прва је група владајућих а друга страдајућих. Обе ове групе и све њихове подгрупе покрећу две основне силе, сила добра и зла.

У свету би владао идеалан однос између свих саставних делова људског друштва кад би група владајућих служила сили добра. Владајући би се трудили да створе најбоље услове рада и живота за страдајуће чланове друштва којим управљају. Страдајући би са лакоћом подносили терет страдања а у друштву би владала хармонија мира и слоге. Обе групе би радиле на обострану корист а у друштву би владало сложно заједништво у остваривању опште користи. Обе групе, мудрост и снагу којима се друштво покреће у добром смеру налазиле би у вечном идеалу Царства Небеског. Ово су увек били тешко оствариви друштвени односи за чије је остварење било неопходно да су обе групе састављене искључиво од људи посвећених вечном идеалу Царства Небеског и подједнаког духовног узраста.

Нажалост, или на срећу, народ је сачињен од јединки различитог физичког и духовног узраста, од мале деце до стараца. Друштвене токове одређују и покрећу пунолетни чланови друштва који се опет покрећу различитим животним силама. У свим здравим људима у младости доминира сила крви. Она је изражајно доминантна код ватрених темперамената из којих се издвајају ратоборни предводници за неке ванредне ситуације. У мирна времена, требало би да су на власти људи озбиљнијег узраста код којих је дошло до унутрашњег преображаја и хлађења крви и у којима гори друга ватра, ватра Духа истине. Разлика између распаљених ватром крви и ових других распаљених ватром Духа је огромна. 

Човек у коме је доминантна ватра крви живи по телесним жељама. Ватра крви управља спољашњим физичким човеком нагонећи га не видљива дела у видљивом материјалном свету. Људи у којима доминира ватра крви, егоцентрични су и склони стицању светске славе. Због ове особине, у смутна времена долазе до изражаја и доспевају до виђенијих места у друштву. Постају вође устаничко ослободилачких народних покрета или поробљивачких револуција. Има једна танка линија људскости, линија чојства и јунаштва, која раздваја вође ослободилачких покрета од вођа поробљивачких револуција. Због правилно распоређене мере чојства и јунаштва, слободиоци не могу да пређу линију чојства у доказивању јунаштва, док је вође поробљивачких револуција лако прелазе и залазе у област нечовечног зверског терора. Вође ослободилачких покрета покреће правдољубље које понекад иде до праведног гнева а вође поробљивачких револуција покреће себично користољубље.

У модерним друштвима покретаним духом корисне лажи, чојство и јунаштво је протерано на невидљива места а на упражњено место је засело користољубиво и крвожедно зверство и кукавичлук. Уместо устаничких ослободилачких покрета, модерна друштва понекад организују поробљивачке револуционарне ратове, ограниченог дејства, добро контролисане и усмерене ка утврђивању и затезању државног терора. За ове потребе произведу и људе вреле крви и жељне јунаштва, док обављају поверене задатке дају им велика господарска овлашћења а после обављених радова униште их без милости.

Ватра Духа управља унутрашњим невидљивим човеком нагонећи га на Духовна дела у материјалном свету на славу Божију и вечног Духовног Царства. Победивши у себи доминацију крви унутрашњи, духовни човек свесно се уздржава од телесних жеља а окреће се Божијим заповестима. Горећи у својој унутрашњости ватром вечног идеала унутрашњи човек тежи хармонији са Богом и другим људима. Размишља о највишим вредностима и труди се да их посеје по свом окружењу. Жуди за општим растом друштва коме по Божијем избору припада. Окренут вечној истини клони се од манипулативних друштвених структура. Остаје веран групи страдајућих увек отворен за критику владајућих. Друштво окренуто и покретано сасвим супротним вредностима не признаје вредност његовог дела. Не признаје га, одбацује га и прогони. Он који жели складне односе са свима бива изопштен од свих. Група владајућих га одбацује и прогони а група страдајућих, којој припада и делом и животом, га не прихвата. Живи животом усамљеника, одбачен од своје средине, на маргинама друштва у сиромаштву. Стање његовог духа не допушта му да се враћа назад, да самом себи не би личио на пса који се враћа на своју бљувотину. Против себе има већину, што га не узбуђује јер зна да уз себе има Бога који је рекао „Никад те нећу напустити нити ћу те оставити“.

Ово хиљадама година присутно стање физичке и духовне неједнакости и несклада на земљи, не може се ускладити пре Страшног Суда после кога ће се сви постројити у истом узрасту, али у различитој слави.

Царство Небеско није од овога света и не може ни бити пре коначног раздељивања добрих и злих. До доласка Страшног Суда и раздељивања добрих и злих људским друштвима ће управљати најразличитији типови грешних људи. Што се друштва буду више удаљавала од идеала Царства Небеског у њима ће се умножавати злоупотреба власти од стране владајућих и страдања страдајућих. Злоупотреба владарске групе, и многобројних групица уграђених у јавне и тајне структуре њене власти, умножаваће се до свеопштег зацарења зла. На путу зацарења зла усамљени појединци посвећени вечним идеалима Царства Небеског, биће маргинализовани, игнорисани и свим расположивим средствима сила зла елиминисани из свакодневног јавног живота. Због ове маргинализације сви чланови друштва ће на све начине тражити прикључак владајућим структурама. У овоме ће им помагати систем образовања који ће за потребе владајућих структура издавати дипломе без памети. Због умножавања безакоња, умножаваће се и људи без савести, охладнеће љубав многих и завист и злоба ће завладати људским срцима и свим међуљудским односима. Правда ће бити оборена, неправда ће из свих владајућих структура кренути у прогон страдајућих. Тамо где је некад био живот завладаће грех и смрт.

Ко издржи прогон биће спасен. Ко пређе на страну прогонитеља биће осуђен са сатаном и његовим палим анђелима.

Рајица Марковић

———

18.5.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

  1. МОЈ ЧЕСТИТИ БРАТЕ СРБИНЕ ВАЗДА ЈЕ БИЛО КОД НАС СРБА СРБИ КОЈИ ИМАЈУ ОБРАЗ ЧОЈСТВО ПОШТЕЊЕ И ОНИХ КОЈИ СЕ МЕЊАЈУ КАКО ВЕТАР ДУВА ЈОШ ОД КОСОВСКОГ ЉУТОГ БОЈА 6897 ГОДИНЕ ПО СТАРОМ КАЛЕНДАРУ ДОГОДИНЕ У ЦАРСКОМ ПРИЗРЕНУ СССС

    Свиђа ми се