АКТУЕЛНО

Хрватска: РОДИТЕЉ ОДЛУЧУЈЕ – „СИСТЕМ ВАКЦИНАЦИЈЕ У СВАКОЈ ФАЗИ ЈЕ КОРУМПИРАН“


фото: Животни услови у Енглеској (mrcaseyhistory.com)

Како то можемо тврдити?

Ево како:

  1. У суштини НИКАД нећемо знати што је заиста довело до смањења обољења и смртности од заразних болести јер се упоредо са увођењем вакцина уводила канализација, водовод, струја и апарати попут фрижидера и замрзивача, а и у службеним се документима тај технички напредак, уз вакцине, наводи као фактор који је довео до смањења смртности. Неке су болести драстично опале иако за њих никад није уведена масовна вакцинација. Не говоримо овде о прању руку једном или три пута на дан, већ о бацању фекалија на улицу; блату, животу у нехигијенским условима у истој кући са стоком итд.
  2. Наука о вакцинисању узима у обзир само и искључиво оно што је мерљиво, а то је ниво антитела, иако је познато да антитела нису и гаранција заштите. Но, та се мера узима као мера резултата вакцине, што је потпуно погрешно. На имунитет утиче још читав низ фактора.
  3. Приликом добијања одобрења за вакцине произвођач сам ради тестирања и предаје у документацији уз захтев само она тестирања која показују позитивне резултате и то у поређењу „са претходном вакцином“. Нико није дужан да пријави у колико покушаја су резултати били негативни. То се односи на сва клиничка испитивања и зато је слика о СВИМ лековима потпуно искривљена, на шта упозоравају многи поштени лекари. Бројне студије с позитивним резултатима, а то је јавна тајна, израђују тзв. „ghost writer“-и, односно, потписују реномирани лекари, а заправо су их написали ПР стручњаци произвођача.
  4. Током студирања лекари минимално уче о вакцинама: њиховој производњи, саставу, нуспојавама и нежељеним реакцијама. Уче углавном да је то највећи успех медицине и евентуално календар вакцинације. Након тога све информације добијају на едукацијама које воде представници произвођача, што значи да су информације врло пристрасне.
  5. Састав вакцина је непознат, јер произвођач није дужан да наводи састојке који су испод границе предвиђене фармакопејом, а многи токсиколози упозоравају на парадокс малих доза, тј. да су неки токсини пуно опаснији управо у малим дозама. Алуминијумски појачивачи у вакцинама остају у телу детета дуго, па се никад не може знати кад ће и код ког детета пробити крвно-мождану баријеру и изазвати оштећење мозга.
  6. 6. У систем вакцинисања није уграђено начело предострожности па се оцена детета за вакцинацију даје клиничким прегледом тј. ОД ОКА, без икаквих додатних провера.
  7. 7. Након вакцинације се не спроводи активна фармаковигиланција па НИКАД нећемо знати колико заиста има нуспојава и нежељених реакција. Истовремено се системски дискредитује и омаловажава сваки родитељ који упозори на уочене промене у здравстеном стању и понашању свог детета и то повеже са вакцинисањем.
    Истакнимо да лекари имају законску обавезу пријављивања нуспојава и за то је прописана казна, али не постоји тело које би их уопште контролисало и евентуално санкционисало. Према речима одговорне особе из HALMEDA (др. Дарко Крнић), „закон прописује нешто што је у пракси неспроводиво“.
  8. У неколико случајева покушаја добијања документације о одобреним вакцинама, надлежне су регулаторне агенције у Словенији и Хрватској одговориле да се ради о откривању пословне тајне, а словенска је пак, агенција, притом напоменула да би откривање тих информација јавности довело до погрешне интерпретације и смањења поверења у вакцинисање, што би довело до одласка произвођача са тог тржишта и на крају до урушавања система вакцинисања и јавног здравства као таквог.

На темељу свега наведеног, не може се рећи да се ЗНА ОКВИР користи и штете вакцина, јер се он не може реално, а камоли научно проверити и доказати.

Право је сваког живог човека, па тако и родитеља детета, да зна шта се намерава убризгати у његово тело или дете о коме брине и да за то даје или не даје свој пристанак. Не може се ни од кога очекивати да пристане на потенцијално штетан медицински захват у име општег добра, тј. да за опште добро жртвује своје дете. Превенција у суштини НЕ СМЕ са собом да носи НИКАКАВ ризик, што код вакцинације није случај. Епидемиолози се баве искључиво бројкама, али нама су наша деца СВЕ, а не само број.

 

Аутор: Сузана Пеша Вучковић

ИЗВОР: roditeljodlucuje.hr

——–

22.5.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић