АКТУЕЛНО

РЕПУБЛИКА СРПСКА: Служен парастос и положени вијенци поводом страдања 12 бањалучких беба (ФОТО/ВИДЕО)


У Бањалуци се обиљежава 27 годишњица од страдања 12 беба у Клиничком центру, преминулих због недостатка кисеоника. На Новом гробљу у Бањалуци служен је парастос, а цвијеће је положено испред спомен-обиљежја „Живот“.

Парастосу, који су служили свештеници Епархије бањалучке, присуствовали су, и цвијеће на гробницу 12 бањалучких беба положили, изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, министар породице, омладине и спорта Соња Давидовић, те посланици у Народној скупштини Давор Шешић и Срђан Мазалица.

Парастосу су присуствовали и чланови Републичке и Градске организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила, као и чланови породица преминулих беба.

Секретар Удружења „12 беба“ Жељка Тубић поручила је да је трагична смрт 12 беба у Клиничком центру Бањалука 1992. године због недостатка кисеоника, догађај који се не смије никада заборавити.

– Овај догађај не смије бити избрисан из сјећања и помињања, јер је обиљежио ток рата и један дио историје на овим просторима – рекла је Тубићева након парастоса и полагања цвијећа на Новом гробљу у Бањалуци поводом обиљежавања 27 година од трагичне смрти 12 бањалучких беба.

Тубићева је навела да чланове породица преминулих беба тјеши то што овај догађај не пада у заборав, већ супротно, сваке године која долази више се о томе прича и говори у јавности, пишу књиге и снимају документарни филмови.

– Вријеме не може ублажити губитак дјетета. Свака година која дође је све тежа за нас мајке и наше породице. Не може човјек бити комплетан ако изгуби дијете, поготово бебу којој уопште није дата шанса да живи – каже Тубићева.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић сматра да је због комплексног уређења у БиХ тренутно немогуће да Република Српска тужи УН због ратног злочина почињеног над 12 бањалучких беба 1992. године.

– У овим комплексним односима Бошњаци сигурно не би дозволили да се тужи Савјет безбједности УН, тако да је то у овом моменту немогуће, али би требало да се одреди суд који би био надлежан да процесуира одговорне – рекао је Којић новинарима.

Он је подсјетио да није тужена ни Хрватска за агресију коју је урадила тада према БиХ и Републици Српској.

Којић је подсјетио да је Републички центар радио истраживање у вези са страдањем 12 беба и да су дошли до закључака да у овом случају није једина одговорност Савјета безбједности УН.

– Савјет безбједности је увео забрану лета и то није спорно, али забрана лета није била из Сарајева, Загреба или из било које друге земље свијета. Да је тада постојала воља, могао се допремити кисеоник у Клинички центар Бањалука – истакао је Којић.

Подсјетимо, кисеоник бањалучком Клиничком центру, није могао бити допремљен копном због ратних дeјстава, а ни ваздушним путем, јер је на снази била забрана Савјета безбједности УН за летове изнад БиХ.

Војска Републике Српске, након овог трагичног догађаја, пробила је коридор у Посавини и ослободила правац према граници са Србијом, који су до тада блокирале муслиманске и хрватске снаге. Прва беба умрла је 22. маја 1992. године, након чега је услиједила агонија и смрт осталих беба.

До 19. јуна 1992. у Бањалуци је умрло 12 беба које су постале симбол кршења људских права и нељудскости међународне заједнице. Тринаеста беба Слађана Кобас битку за живот изгубила је у 14 години живота, док је четрнаестој беби Марку Медаковићу недостатак кисеоника оставио трајне посљедице.

Вијенце код спомен-обиљежја „Живот“ у центру Бањалуке положиле су мајке 12 умрлих беба, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Радован Ковачевић, изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, делегација Народне скупштине Републике Српске, делегација Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске и градоначелник Бањалуке Игор Радојичић.

Вијенце су положили и генерални конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић, делегација Универзитетског клиничког центра Републике Српске, делегације Републичке и Градске организације породица погинулих, Савеза логораша и Савеза удружења ратних војних инвалида Републике Српске, Удружења жена жртава рата Републике Српске, представници теренске канцеларије ОЕБС-а у Бањалуци, те делегација Црвеног крста Републике Српске.

ИЗВОР: РТРС

Вукас: Питао сам – „Зашто дјецу?“, одговор је био „Нису наша“

„Након овог догађаја питао сам особу која је за то била одговорна: `Зашто децу?`, а одговор је био: `Нису наша`“, рекао је Вукас код спомен-обиљежја „Живот“ у центру Бањалуке гдје је јуче обиљежено 27 година од трагичне смрти 12 бањалучких беба.

Академик Михајло Вукас

Он није желио да открије идентитет особе која му је то рекла.

Вукас, који је пензионисани торакални хирург из Гетеборга, рекао је да је дошао у Бањалуку да од мајки ових беба тражи опроштај након 27 година.

„Нисам стигао да посао завршим и кисеоник допратим до Бањалуке преко Дрине. То је моја грешка и моја рана због које и данас патим. Мајке, молим вас за опроштај“, рекао је Вукас који је као хирург радио 46 година.

Одлуком Савјета безбједности УН у мају и јуну 1992. године били су забрањени међународни летови, чак и они са боцама кисеоника из Београда за Бањалуку, због чега је преминуло 12 тек рођених беба које су биле у инкубаторима.

Војска Републике Српске је, након овог трагичног догађаја, пробила коридор у Посавини и ослободила правац према граници са Србијом, који су до тада блокирале муслиманске и хрватске снаге.

Прва беба умрла је 22. маја 1992. године, након чега је услиједила агонија и смрт осталих беба. До 19. јуна 1992. у Бањалуци је умрло 12 беба које су постале симбол кршења људских права и нељудскости међународне заједнице.

Tринаеста беба Слађана Кобас битку за живот изгубила је са 14 година, а четрнаестој беби Марку Медаковићу недостатак кисеоника оставио је посљедице за цијели живот.

ИЗВОР: СРНА/ЈАДОВНО

———

22.5.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић