Категорија: Иван Максимовић

Ризикујући живот фотографисао најтеже злочине НАТО пакта 1999. године на Косову и Метохији


Наш саговорник, 40-тогодишњи Вук Бранковић, један је од најуспешнијих српских фото репортера са Косова и Метохије. Фотографијом је почео да се бави у време напада шиптарских терориста, непосредно пре НАТО агресије. Многе фотографије које данас можете видети у медијима и на друштвеним мрежама а којима подсећамо једни друге на ужасе 1999. године, забележио је управо наш саговорник.

Др Маркус Пападопулос: Србију су поробили издајници. Срби морају устати и ослободити се од окова западног империјализма, другог избора – нема


Само Срби могу себе да спасу. Срби се не могу ослањати на стране силе да их ослободе – Срби морају сами да започну процес! Зато позивам Србе да се осврну на своју славну историју када су се у различитим приликама ослобађали страних тиранија: Карађорђе Петровић и Милош Обреновић против Османлија или борба против нациста у Другом светском рату…

Пешке од Звечана до К. Митровице на поклоњење Вучићу


На улици пролазници стоје и нетремице гледају, немо, полуотворених уста. Једни се смеју, питајући се да ли је све ово стварно, други чекају „да се пробуде из сна”. Не могу да схвате да пред њиховим очима заиста промиче колона која ће пола сата ходати по подневном сунцу да би још толико на ногама позирала пред камерама. 

Иван Максимовић: Разграничење без граница


Преговори о Косову и Метохији, који за циљ наводно имају успостављање трајног мира, могли би да постану једини мировни преговори у историји који ће подстаћи још један рат, можда и на глобалном нивоу.

То уопште није претеривање јер иако такав сукоб можда не би уследио одмах, потписивањем споразума, у форми каква се сада наслућује пре свега у изјавама Александра Вучића, то би свакако било повлачење окидача за рат широких размера.

Више јавно тужилаштво одбило захтев новинара да се саслушање одржи у Косовској Митровици


Више јавно тужилаштву из Београда, које је новинара Ивана Максимовића позвало на саслушање, одбило је захтев да оно буде организовано у Косовској Митровици.

Иван Максимовић: Косово и Метохија je српска земља, а не земља Срба који на њој живе


„Српска листа“, отворено учествује у изградњи албанске државе на Косову и Метохији и то је позиција са које наступа. Па, чак и да заиста има подршку Срба са КиМ, а нема је, она се не би могла уважити јер би представљала подршку активностима супротним Уставу и одговарајућим законима РС о државном уређењу и због тога се не би се могла узети у обзир.

Иван Максимовић: Одлуку је донео сам


Ближи се час кад ће Вучић платити скупу цену поданичком односу према одлазећој немачкој канцеларки Ангели Меркел и оним либералистичким круговима у ЕУ и Америци који су му све до сада давали подршку за растурање српске државе и храбрили га да призна албанску државу на Косову и Метохији.

Иван Максимовић: Цена једне самовоље


За то време „услови живота Срба“ на Косову Метохији кроје се, без сумње, прецизним и добро осмишљеним планом кроз отворену подршку микрокриминалних структура, оформљених у оквиру локалних власти у сваком српском селу. Те локалне кабадахије, кадрови „доказани“ још за време владавине Слободана Милошевића, данас су махом чланови „Српске листе“…

Шпанска села и бугарски возови


Упркос свим напорима које је учинио, не би ли „сопственим примером“ показао шпанском премијеру Марјану Рахоју, да признање албанске републике на Косову није ништа страшно, Вучићу је план пропао. Тај поносити и одлучни човек није хтео да дође на самит балканских земаља у Софији и да пружи руку некажњеном ратном злочинцу Хашиму Тачију. А, Вучић је и даље спреман. За дом. Албански, Хрватски, били чији, само да није српски.

У вучјој замци: Вучић би се договорио са ратним злочинцима, али му не дају њихови „моћни заштитници”


Међутим, чак и када би кола ишла добрим путем и све на њима функционисало, Србија има онај клин у точку који јој ломи осовину и немоћно баца на тло. Тај клин није било какав, већ нарочит, врховни клин који у овој причи има и своје име – Александар Вучић

Пет година Бриселског споразума – Биће како нико неће


Питање је имају ли Албанци данас, на пету годишњицу Бриселског споразума, скоро петнаесту од мартовског погрома и двадесету од НАТО агресије, иједан адут којим би поткрепили своје сепаратистичке тежње?

Одговор је – имају. И он се зове Александар Вучић. 

Вучић је лажној албанској држави на Косову и Метохији дао највише новца!


Још једном, кроз тешкоће и упркос тешким дипломатским и економским притисцима, Србија мора да буде виђена као пример међународној заједници кроз противљење некима од њених најмоћнијих чланова. То значи да мора да одбије да преда своју јужну покрајину бившој терористичкој организацији „ОВК“, данас прерушену у „државну власт“. Ово, чак и ако су ови „владари“ директно спонзорисани од САД и њихових европских савезника. 

Зашто су Вулин, Дивац, Милка Форцан, Мишковић, Радош Бајић, Карић идр. одликовани орденом Светог Саве?


Да ће додела ордена Светог Саве, највишег признања које СПЦ додељује, постати синоним награде за издају Косова и Метохије, то баш нико није могао да претпостави.