Димитрије Богановић је био човек који је уређивао свој академски врт, да би се потом осамдесет прве појавио као човек који је узео на себе тај претешки крст и одлучио да напише историју Косова и Метохије
Нисмо ми знали, нити смо смели да мислимо до које је мере друг Тито био пробисвет, а притом функционалан пробисвет. Овде су често владали функционални пробисвети. И то је изгледа тај усуд да ти странац буде у кући
Заиста не знам шта се, с временом, догодило са Ристовским. Зашто је напустио Витезовићев наратив и одлучио да га сведе на једну од компоненти („по мотивима“) да би почео да сам распреда неку сасвим другу причу, у ствари неку своју слику Великог рата. Ту је нестала Витезовићева метафора и низ других наративних параметара.
Дакле, уместо свега онога што су омиљене теме кафанских и славских разговора о Југославији, овде ћемо покушати да стварно размотримо шта је то, уопште, била Југославија, шта нам то име значи, шта под њим подразумевамо, и зашто, углавном, нисмо у праву.
Генерал Ратко Младић затражиће од Механизма у Хагу да га пусти на четири дана да би обишао гроб мајке и недавно преминулог братанца у Калиновику, као и ћерке у Београду, пишу београдске „Вечерње новости“.
Моћ ових кланова је у међувремену достигла такве размере, да они отворено оспоравају правну државу. То је довело до тога да су ове структуре тако добро учвршћене да се све више шире. Уцене за новац за заштиту и криминал везан за дрогу ових кланова више нису ограничене на No-go области, већ се шире као паукова мрежа преко све већих делова градова.
Убице никада нису одговарале за овај злочин, упркос томе што су исти признали неколико дана касније пред истражним судијом своје злодело. Међутим, признање је проглашено неважећим, јер је узето без присуства адвоката. Синиша Римац, који је учествовао у овом злочину, осуђен је 2005. године на 8 година затвора, због злочина над Србима у Пакрачкој Пољани, 1991. године. 2010. године Стјепан Месић је помиловао Синишу Римца за годину дана.
У овој епизоди:
– Свети Александар Невски
– Не испитуј сувише судове Божје
– Сећање на војводу Симу Марковића
– Драга Љочић, прва жена лекар у Србији
– Заувек млад
Русија се нада да ће Европска Унија од Приштине издејствовати имплементацију свих резолуција УН-а, рекао је руски министар иностраних послова Сергеј Лавров на састанку Министарског савета ОЕБС-а.
Српска „демократска“ власт данас се понаша по обрасцима које јој је поставио Броз („закона се не треба држати као пијан плота“) и о томе најбоље сведочи однос те власти према проблему о коме овде говоримо. Правници, наиме, упозоравају на то да приче о разграничењу с Арбанасима нису у складу с Уставом, али се ни власт ни њени подупирачи на то не осврћу.
Одавно је прошло крајње време да српске власти схвате у каквој међународној реалности живимо, да Запад према нама од 1999. „ни за јоту” није променио непријатељске циљеве, те да зато темељито преиспитају бриселске „преговоре” и усредсреде се на одбрану остатака од суверености Србије на КиМ, које досад још, на тадићевско-јеремићевском трагу, не стигоше да предају.
Кажу да живимо у времену постистине. Али изумевање „бијелих трака“ у функцији нацизације Срба – није ли то ипак мало превише?
И поред тога, као и поред чињенице да је Хашим Тачи такође осуђен пред српским судом за дела тероризма и убиства полицајаца, Влада чији је Ђурић високи функционер а на чијем се челу налази Александар Вучић, наставила је да у Бриселу преговара управо са Хашимом Тачијем предајући му део по део српске територије и преносећи државност управом на оном делу где су извршена сва та убиства и бојни други нерасветљени злочини.
Србија треба да постави захтев за накнаду штете српским жртвама геноцида, односно њиховим наследницима, као и за одузета добра, верске и друге објекте културе. То за данашњу Политику каже адвокат Душан Братић.
Износим лични став да је најбоље да се споменик захвалности Француској нађе наспрам Француске амбасаде пре свега због тога што мислим да је много важније да Французи сваког дана гледају тај споменик него Срби. Оваквим поступком омогућићемо да Карађорђе дође на аутентично место, право место, са сабљом или без ње тј. постојећа или нека нова скулптура. Исто тако, споменик захвалности Француској нашао би се на достојном али за Србе мање важном месту. Тако ће свака ствар доћи на своје место како нас већ деценијама учи Акибијад Нуша звани Бранислав Нушић
Извод из књиге „Гушење истине – Шта новинари нису хтели или нису смели да објаве“
Коментари читалаца…