18. фебруара 1939. године у Поношевцу код Ђаковице рођен је Момир Војводић, професор књижевности, песник, писац приказа, есеја и полемика и преводилац са руског језика, члан Матице Српске и Сенатор Републике српске. Поносио се својим Српским језиком, ћириличним писмом, Српском православном црквом, а од свих признања посебно је поносан био на Орден Светог Петра Цетињског.
Размере криминалне корупције, не само Мила Ђукановића и чланова његовог ужег и породичног „клана“, већ и црногорских водећих државних установа, су колосалних размера, и до сада незабележене у модерној европској историји. Који […]
У Црној Гори се налази барем 15 храмова посвијећених Светом Сави који су подигнути на разним локацијама, у различитим историјским раздобљима. Имамо дакле:
– само у Паштровићу, између Сутомора и Будве, четири сеоска храма посвећена Светом Сави,
– храм, данас манастир, посвећен Светом Сави на локалитету Савина главица у Доњем Врбљу …
На сабор су дошли сви православни патријарси, чак и Руски. Сви, осим српског. Владар Србије, деспот Ђурађ Бранковић, рекао је српском патријарху да ће га обесити уколико оде у Фиренцу.
„`12 јануара 2005 Лајчак је посредством америчког конзулата у Подгорици одржао састанак са водећим црногорским политичарима ради имплементације референдума за издвајање Црне Горе из заједнице са Србијом. Шта више, директно је учествовао […]
Ко још верује у објективност и кредибилитет „победничког“ Хашког Трибунала? Много већу тежину у „порицању сребреничког геноцида“ имају речи бившег Команданта УН мировних снага у Босни- канадског генерала Луиса Мекензија, који геноцидну квалификацију „сребреничког масакра“ назива глупошћу и омаловажавањем стварних- историјски утврђених „милионских“ геноцида. Разумљива је жеља муслимана да што више интернационализују и политички профитирају на свом страдању у Сребреници, али „геноцид“ је исувише скупа реч да би се солицитирала из политичких побуда…
На крају…
Било би поштено и према свима нама, прошлој и будућој Србији, али и према онима који су били учесници одређених историјских догађаја, да после неколико деценија коначно за неким „округлим столом“ видимо „људе из струке“ (историчаре и остале заинтересоване и позване), да седну, сагледају догађаје и чињенице и из других извора, наравно са учесницима који су рехабилитовани, и донесу одређене важне закључке.
Знамо да је Пресвета Богородица «Тројеручица» сјединила пресечену руку Јована Дамаскина, као да је већ почела и њена мисија у сједињавању Србије и бескрајног руског Сибира. У име оснивача «Сербирије» са српске стране, од свег срца желим многаја и благаја лета и пуно успеха «Сербирији» на ползу наших народа, наших отаџбина, наше вере…
Поновићу по ко зна који пут, границе Србије су неповредиве – то знају сви који се баве међународним јавним правом. Питање статуса Косова и Метохије је одавно одређено. Ова покрајина је саставни део Србије и „питање статуса Косова“ не постоји у међународном праву. Може се преговарати само о модалитетима суштинске аутономије, јер су то захтеви Резолуције 1244 Савета безбедности УН.
* 830 година дипломатских односа са Русима, 825 са Немцима, 765 са Французима, 180 са Британцима, више од 135 са САД
*Српска дипломатија баштини традицију од преко 800 година немањићке дипломатије светосавског пацифизма, јер је то извориште српске дипломатске традиције. Просветитељска, државотворна и дипломатска улога Немањића је несумњива и стога и представља корен српске дипломатске школе
На данашњи дан пре двадесет година отпочела је битка на Паштрику која је трајала од 26. маја до 14. јуна. Јавности мање позната од битке на Кошарама, али једнако важна за спречавање копненог пробоја у Србију током НАТО бомбардовања 1999. године.
Такозвани „Извештај о КиМ“ који је достављен Народној скупштини за посебну седницу о КиМ није извештај председника Србије као јединог досадашњег (неовлашћеног!) преговарача о статусу јужне српске покрајине већ Канцеларије за КиМ, и не даје одговоре ни на једно суштинско питање у вези са преговорима о Косову и Метохији који су тајно вођени у последње две године.
У манастиру светог првомученика и архиђакона Стефана у Сланцима у недељу 12.05.2019 године реч су имали чланови удружења Јадовно 1941 др. Душан Басташић и Никола Милованчев на тему „Покољ Срба 1941-1945 године“.
„На срећу постоје људи који нису заборавили Милоша Милојевића и то је потврда да је истина, једна од пет вечности, неуништива. Прошле су године, деценије и он је оживљен, значи да је вредео, да је за живота велика дела спремио и као обавезу у залог свима нама оставио“
* Кога би требало окривити за геноцид изведен у НДХ? Ко је одговоран?
– Пре свега владу НДХ, затим идеолошки усташки покрет и потом католичку цркву. Треба окривити Алојзија Степинца који је подржао геноцид. Треба окривити све учеснике који су убијали, спроводили тортуру, мучили. Много је оних које би требало окривити. Ради се о веома великом злочину на широкој скали, који је захтевао велики број учесника.
Телевизијска премијера филма „Ратне приче са Паштрика“ заказана је на Првом програму РТС-а 26. маја, од 21 час, на датум почетка битке на Паштрику.
Зашто је прећутана неканонска одлука Синода Цариградске патријаршије да као апелациона инстанца разматра жалбу македонских расколника
ЉУДИ НЕ ГРЕШИМО ДУШУ, ТЕШКО „МУ“ ЈЕ- ИСТЕРАЛИ ГА ИЗ ПАТРИЈАРШИЈЕ, ИЗ БРИСЕЛА, БРАТА МУ НЕМА КУЧЕ ЗА ШТА ДА УЈЕДЕ, МЕНТАЛНО ЈЕ РАСПОЛУЋЕН, А У ДРЖАВНИЧКЕ ПОСЛОВЕ СВЕ МАЊЕ ЈЕ УПУЋЕН… […]
ФБР НА РУССКОМ – СРБски ФБРепортер
Коментари читалаца…