Категорија: Знамените личности

Невена Татић Карајовић: Будимо достојни наследници


Будимо поносни што смо имали оваквог човека међу нама. Бог нас је неколико пута обдарио светлошћу. Засијала је и када се родио Николај Велимировић. Оставио је за собом траг који светли заувек. 

ОСАВЉЕНИ НАРОД ЛОМАЧОМ СЕ РАЂА


Прича о Светом Сави настала је из његовог пепелишта, а ми би без те приче били још неизговорљиви, недописани, распарани. Из те ватре горења, он је постао САВОЈАВЉАЊЕ и наше НАДОЈАВЉАЊЕ. На ЛОМАЧНИКУ још једне осветне смрти остави србском памћењу да тај жар ИСТИНОЈАВЉАЊА згрће рукама, да би своју студеност и слабоће вјечно усијао. Прича о Светом Сави је непрестано побјеђивање смрти, одлажење од себе ка Оном Вјечном свих нас, изнад нас. И свака од тих побједа је још тежа, још већа, још узвишенија.

Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића [XVI в.] – превод


Све ово горе писано о законима Новог Брда, сигурно утврдивши господство ми да је пре мене било и за пређашње свете господе и краљева српских, као и за живота господства ми и родитеља ми светога кнеза Лазара, благоволе господство ми тако обновити и потврдити да остане тврдо и непоколебљиво све дане живота мојега и непромењено од мојега господства, по заповести Божијој; молим да кога год произволи Бог за наследника поставити после нас престолу господства мојега, непромењен остави мој златопечатник овај, као што и ја не промених, но и потврдих све записе и заповести свих пре мене бивших царева и господе; овога ради потврдих ова писанија овим господства ми златопечатником за утврђење. У лето 6920. (1412.) индикта 13. месеца јануара, 29.

IN Memoriam: 17. фебруара 2019. престало је да куца срце Вељка Бојића, књижевника и сликара, једног од највећих српских родољуба


Тај ВУК из Колашинских врлети живописног села Липова, који је у себи носио ћуд својих слободољубивих и храбрих предака Илије Тадишиног, није се дао духом везати сатанским комунизмом, јер је свикао слободно пјевати, те напушта своје „Орловско гнијездо“, одакле су многи најбољи одлетели и одлази у „слободни“ свет. Тај ВУК, војвода од стиха, писане речи и кичице, током свога живота у туђини није променио ни длаку ни ћуд. Певао је о Видовдану, сликао Косово, лепоту и врлину, муку и истину. Сва његова узвишена чула, пре свега оно духовно, била су окренута земљи својих предака, но он никако није остао заробљен само у оквиру националног, већ је у себи носио и у себе сабирао све најлепше икада створено, било људско, било Божанско.

Бранислав Нушић: Погреб два раба


Ономад саранише једну бабу. По швапском попу видех да је или католичка или протестантска. Која је то баба, не знам; рекоше да је мати Франасовића. На њеној пратњи били су ваљда сви генерали, много официра и мора бити сви министри. И сви је испратише до гроба. Јуче, на пратњи једног јунака српског, каквих је мало, не беше ни једног генерала и само неколико официра. Можда су ишли до цркве; али су бабу пратили до гроба. А где су беседе на гробу? А где је пример војсци и официрима…

Велика, а неправедно заборављена, Милена Лапчевић – Прва жена етнолог у Србији


На српској научној јавности остаје да стваралачко и научно дело Милене Лапчевић подробније проучи и истражи, оцени и одреди јој заслужено место у историји српске етнолошке мисли.

ПЈЕСНИЧКИ ЏИН: Јован Дучић, мјерило генија и најчистија груда своје земље


Прије 145 година, у Требињу је 17. фебруарa 1874. рођен Јован Дучић, писац и дипломата, најзначајнији пјесник српског модернизма и најзначајнији лиричар златног доба српске књижевности.

Исидора Секулић – једна од највећих књижевница и најумнијих Српкиња


Национализам треба да је и по суштини и по облику чиста, висока култура. – Ово су речи Исидоре Секулић, генијалног књижевника и прве даме која бела члан Српске академије наука и уметности.

Станислав Бинички – геније који је запостављен зато што је био Србин


Композиције Биничког не свирају нити певају чак ни ђаци школа које је он основао, у које је доносио столице из своје куће како би деца могла седну и да прате наставу!

Још један геније који је запостављен зато што је био Србин и истицао лепоту свога народа у својим делима. Још један прегалац који је заслужан за стварање институција у Србији, подизање културе на виши ниво коме се не придаје пажња ни значај.

Бранко Миљковић – СМРТ ПЕСНИКА


Узеше нам легитимације и, гурајући нас низ спиралне степенице, нимало нежно, изведоше до кола која су била паркирана до самог улаза.“ Шта се десило са Бранком? Просудите сами. Песник који је постао чувен по реченици: „Уби ме прејака реч” је изгледа био жртва оних који нису желели да чују било коју реч ван оних које су њима одговарале. А Бранко је знао много. Са 27 година много већ дао. Колико би нас још даривао да је потрајао његов живот? Остаје да жалимо.

Зоран Чворовић: Осам векова независности Српске цркве – мистичка легитимација


Епископи Цркве којој је првојерарх био Свети Сава дужни су, чини се, више од свих других да бране мистичку легитимацију црквене аутокефалности, борећи се против секуларизације ове предањске установе.

СВЕ ЈЕ ДАЛА БЕОГРАДУ, А НИКО ЈОЈ СЕ НИ ИМЕНА НЕ СЕЋА: Шапчанка Перса била је највећи престонички задужбинар


Да се њена милост и ктиторство никада не забораве, сви ми морамо добро да упамтимо име Персиде Миленковић, Шапчанке која је Београду дала све што је имала.

Емисија Контрапункт – Сећање на Косару Гавриловић


Косара Гавриловић приредила је и на енглески језик превела документа Архиве Епархије рашко-призренске и косовскометохијске која су објављена под насловом „Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку“, најпре на српском језику, у издању Епархије рашко-призренске и косовскометохијске…

Проф. др Вишеслав Симић: Краљевска преписка Хаваја и Србије


”Господине брате мој…”—започиње у Београду 22. марта 1882. својеручно писано писмо двадесетосмогодишњи, од 1868. кнез Србије, а тада суверени краљ Милан свом ”колеги”, четрдесетшестогодишњем краљу Давиду Калакауи, који је у то доба већ 13 година седео на престолу Хаваја…