Категорија: ИЗ НАШЕ ИСТОРИЈЕ

Проф. др Вишеслав Симић: Краљевска преписка Хаваја и Србије


”Господине брате мој…”—започиње у Београду 22. марта 1882. својеручно писано писмо двадесетосмогодишњи, од 1868. кнез Србије, а тада суверени краљ Милан свом ”колеги”, четрдесетшестогодишњем краљу Давиду Калакауи, који је у то доба већ 13 година седео на престолу Хаваја…

Огњен Војводић: Стогодишњица самоукидања Србије и Црне Горе


`Свијет` је славио сто година од краја Великог рата, највећег војног сукоба, страдања и разарања у дотадашњој историји свијета, Срби су славили сто година самоукидања, самоколонизације и самоокупације властите државе и домовине, народа и цркве. Славили су сто година од укидања двије православне краљевине Србије и Црне Горе, а формирања вишерелигиозног и вишенационалног вавилонског државног и културног пројекта КСХС.

Документ из 1945. – Комунисти су наметнули Нову Годину да би одвратили народ од празновања Божића


Према овом документу из 1945. године, комунистичке власти су одмах почеле да раде на „учвршћивању” календарске Нове године „као народног празника”, а све у циљу да се „помогне, сузбије и одврати пажња од светковања божићних празника”, нарочито „код деце и омладине”. (документ у прилогу)

Антоније Ђурић – највећи непријатељи Србије су они са српским именима и презименима…


Укратко: све што су срчани, храбри и мудри Срби у минула два века стварали, сакупљали, сабирали, све што су укрупњавали у целину, враћали стопу по стопу земље коју су нам туђинци отимали, стварајући тако широку српску државну заједницу, све што су вековима обнављали, неговали, бранили и одбранили у суровим ратовима – све је то уништено у доба наопаке комунистичке владавине.

Спонзорисањем оваквих филмских пројеката, држава врши прикривену „пацификацију“ народа, припремајући издају и капитулацију


Одабир тематике и подршка снимању оваквих филмова показују да је држава (као главни спонзор кинематографије) заинтересована за филмове у којима се неће величати снага, херојство и величанствене победе српске војске и Срба као народа, већ да је тежиште на приказима патње, муке и страдања и то на такав начин да се ова патња приказује као претерана, а губици ненадокнадиви, релативизујући и смисао саме борбе.

Драгољуб Петровић: Суштина идеје о разграничењу на Косову и Метохији је – разграничење са памећу


Српска „демократска“ власт данас се понаша по обрасцима које јој је поставио Броз („закона се не треба држати као пијан плота“) и о томе најбоље сведочи однос те власти према проблему о коме овде говоримо. Правници, наиме, упозоравају на то да приче о разграничењу с Арбанасима нису у складу с Уставом, али се ни власт ни њени подупирачи на то не осврћу.

НЕ ВОЈВОДИНА, НЕГО: НА ДАНАШЊИ ДАН БАЧКА, БАНАТ и БАРАЊА присајединили су се КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ


25. новембра 1918. године у Новом Саду Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих словена Бачке, Баната и Барање доноси одлуку да се одвоји од Угарске и припоји Краљевини Србији. Дан пре – 24. новембра 1918. године скупштина у Руми такође доноси одлуку да се Срем припоји Краљевини Србији.

Шарић за ИН4С: Хрватска и Словенија највише добиле 1918. а Србија изгубила


Највећи добитници 1918. су Словенци и Хрвати који су преко Југославије побјегли из Хабсбуршке Монархије. Српска војска је 1918. ослободила покрајине које су онда постали ентитети из којих ће касније настати Словенија и Хрватска, рекао је у интервјуу за ИН4С католички теолог и хрватски историчар Горан Шарић.
Шарић истиче да историја показује како је Србија највише изгубила у обје Југославије.

Душан Ковачев: НАСТАНАК ШТАМПЕ И НОВИНАРСТВА СЕВЕРНИХ СРБА


Српско име је остало опасност за вредности немачких лутерана. Против њега су они почели да користе и подмукле начине. Прво се као пријатељи одомаће међу Србима, а потом домаћински раде против Срба […]

Хрватски аналитичар Мислав Хорват: „Вуковарски мит“ је темељ свих осталих хрватских безобразних лажи!


Хрвати, као и многе друге вештачки створене нације, све до 1991. године нису имали свој мит. Католичка црква и владајуће гарнитуре у Хрватској изабрале су баш вуковарску битку за службени хрватски национални мит. Међутим, „Вуковарски мит“ је за разлику од других националних митова потпуно утемељен на лажи, превари и подвалама.

“ЦАР ЛАЗАР“ У ВЕЛИКОМ РАТУ: Пуковска застава XII пешадијског пука ,,Цара Лазара“


У години у којој се навршава век од завршетка Првог светског рата, намера је да овим пројектом, кроз 12 текстова отргнемо од неправедног заборава причу о крушевачком Дванаестом пешадијском пуку “Цар Лазар“, чији је Други батаљон, под командом чувеног потпуковника Драгутина Гавриловића, први кренуо у пробој Солунског фронта, да би после месец дана крушевачки ратници стигли у завичај, који је ослобођен средином октобра. И поред великог херојства ратника (Цер, Kолубара, Дрина…), о Пуку је још увек мало тога познато, па је циљ пројекта управо да одужимо дуг према прецима који су се, без остатка, жртвовали за српску слободу и опстанак.

Драган Милашиновић: Вучић и поруке Нотр-Дамских звона


Прослава стогодишњице завршетка Великог рата није била замишљена као омаж победника већ као велики глобалистички перформанс оних који се још увек нису одрекли идеја о владању светом кроз институте тзв. „светске владе“

ОКО магазин: „Фотографије које ће васкрснути Србију“ (видео)


У великом броју ратних фотографа који су бележили догађаје између 1914. и 1918. Риста Марјановић се издваја. У Србију долази као човек који је створио каријеру у Њујорк Хералду у Паризу, најтиражнијем листу свог времена, цењен и искусан репортер. Велики број фотографија које данас представљају колективно сећање о Великом рату, снимио је управо овај човек.

СВЕТИ КРАЉ МИЛУТИН – Оклеветани Краљ, чувар Православља


Милутин беше ревнитељ у вери Православној. Када у његово време византијски цар Михаило VIII Палеолог (1258-1282. год.) склопи и потписа унију са папом, па настојаше да исту насилно спроведе и међу свима православнима на Балкану и међу Светогорским монасима, краљ Милутин се диже против њега и са успехом ратоваше у одбрану Православља. Од тога доба и касније Бог благослови Милутинову државу и он рашири границе свога отачаства.