Категорија: ПРОЗА

Људи не грешимо душу: Тешко Му је- Истерали Га из Патријаршије, из Брисела.. Ментално је Располућен…


ЉУДИ НЕ ГРЕШИМО ДУШУ, ТЕШКО „МУ“ ЈЕ- ИСТЕРАЛИ ГА ИЗ ПАТРИЈАРШИЈЕ, ИЗ БРИСЕЛА, БРАТА МУ НЕМА КУЧЕ ЗА ШТА ДА УЈЕДЕ, МЕНТАЛНО ЈЕ РАСПОЛУЋЕН, А У ДРЖАВНИЧКЕ ПОСЛОВЕ СВЕ МАЊЕ ЈЕ УПУЋЕН… […]

ОСАВЉЕНИ НАРОД ЛОМАЧОМ СЕ РАЂА


Прича о Светом Сави настала је из његовог пепелишта, а ми би без те приче били још неизговорљиви, недописани, распарани. Из те ватре горења, он је постао САВОЈАВЉАЊЕ и наше НАДОЈАВЉАЊЕ. На ЛОМАЧНИКУ још једне осветне смрти остави србском памћењу да тај жар ИСТИНОЈАВЉАЊА згрће рукама, да би своју студеност и слабоће вјечно усијао. Прича о Светом Сави је непрестано побјеђивање смрти, одлажење од себе ка Оном Вјечном свих нас, изнад нас. И свака од тих побједа је још тежа, још већа, још узвишенија.

ВИДОВДАНАК ИЛИ НАЈДАЉЕ НЕБО СРБИНОВО


На пољу Косову десила се и посветила најнебеснија битка, тог Видоваданка, давне 1389. године. И од тог дана Видовдан постаје најдаље наше небо и причест за висине, да се за то живи и гине.Тај излазак Богу на видјело, на Сретање христовјерне, србовјерне војске јесте Србинов етос и епос, јуначник, болник и трајник.

IN Memoriam: 17. фебруара 2019. престало је да куца срце Вељка Бојића, књижевника и сликара, једног од највећих српских родољуба


Тај ВУК из Колашинских врлети живописног села Липова, који је у себи носио ћуд својих слободољубивих и храбрих предака Илије Тадишиног, није се дао духом везати сатанским комунизмом, јер је свикао слободно пјевати, те напушта своје „Орловско гнијездо“, одакле су многи најбољи одлетели и одлази у „слободни“ свет. Тај ВУК, војвода од стиха, писане речи и кичице, током свога живота у туђини није променио ни длаку ни ћуд. Певао је о Видовдану, сликао Косово, лепоту и врлину, муку и истину. Сва његова узвишена чула, пре свега оно духовно, била су окренута земљи својих предака, но он никако није остао заробљен само у оквиру националног, већ је у себи носио и у себе сабирао све најлепше икада створено, било људско, било Божанско.

Милоје Стевановић: Благо оном ко остари. Наши преци су умирали стојећи!


Наредног петка завршава се Пети конкурс „Драганова награда“ за најбољу путописну причу и песму старијих од шездесете године. О лековитости писања и у трећем животном добу говориће Надежда Сатарић из Удружења „Amity – снага пријатељства“ и прошлогодишњи лауреат „Драганове награде“ Милоје Стевановић.

Радио „Тамо далеко”, Епизода 182: Преподобни новомученици Пајсије и Авакум, Св. Нектарије Егински…


У овој епизоди:
– Преподобни новомученици Пајсије и Авакум
– Св. Нектарије Егински: О Милосрђу
– Сећање на Милицу Јаковљевић Мир-Јам
– Како су нека београдска насеља добила име
– Вредело је…

Одлазак великана србске књижевности, романтичног родољуба и носталгичног филантропа- песника Симовића…


…Већ и за свој најомиљенији песнички- Ведсрбски, а потом и сав свевасељенски и свесрбски, род, коме је припадао свим својим песничким и духовним бићем, и чије је ране и тешка искушења- нарочито […]

Феномен Мајке Стојанке- Или како је једна Грађанка НеПокорна преко ноћи постала Народна Хероина…


Једноставно, многи грађани су се „веома лако“ идентификовали са Мајком Стојанком, и њену личну борбу доживљавају као симбол колективне борбе свих потлачених грађана, који охрабрени њеним примером, ових дана постају све више „грађани непокорни“…

Мишо Вујовић: Разгледница са Крфа – Како су бумбари постали тајкуни


Данашњи тајкуни и политичари имају све као у време робовласништва. Државу су присвојили, а добри и послушни народ приватизовали. Једино старлете слободно располажу својим иметком.