Категорија: Језик

Видић: Ћирилица може да опстане само у једноазбучју, дакле – као једино српско писмо


ИМА ЈЕ У ЈАВНОМ ЖИВОТУ ЈЕДВА 10 ОДСТО – РАЗГОВОР СА АУТОРОМ КЊИГЕ „ИЗДАЈА СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ“ (1)
* Данас млади Срби докторирају на учењу Јована Скерлића, који је пре 100 година у име југословенства и суживота са Хрватима нудио да се Срби одрекну ћирилице а да Хрвати прихвате екавицу. Данас у Хрватској нема ни ћирилице, ни екавице, а ни Срба. Екавицу неће ни школовани Срби у Републици Српској

ТУЂА ЛАТИНИЦА ЈЕ У ЈЕЗИКУ СРБА одиграла антисрпску улогу „атомске бомбе“


Тако се Србима догодило оно што ником није у свету – за „фашизам“ се проглашавају они Срби који сматрају да српски језик треба писати само српским писмом, а друге језике писати њиховим писмима, како то иначе јесте у Европи и свету.

Интервју академика Буровића опет узбунио Албанце


До данас је академик дао око 100 интервјуа, скоро на свим језицима свијета, почев од француског и енглеског, па ето – и до македонског и влашког, али ниједан није имао оволики одјек и овакву популарност као овај Васка Ефтова…

Југословенска језичка политика САНУ – „шибицарење” србо-југословенских језикословаца са називом српског језика


Данас, почетком 21. вијека, југословенски језикословци се са истим филолошким фатализмом позивају на континуитет назива „српскохрватски” језик, и „даничићевски” доследно допуњују и довршавају „Речник српскохрватског језика”, са којим је почет и „под којим именом пројекат мора бити довршен”.

Предраг Јакшић: Не постоји „заједнички јужнословенски језик”. Mилиони су убијени јер су им разлике биле битне


Не постоји „заједнички јужнословенски језик” – постоје различити, међусобно мање или више слични језици јужнословенских народа који имају своје име, порекло, развој, као што и свако од нас има своје име, као што мајке које су нас родиле имају своје име,

МЕНЕ СВЕ РАНЕ МОГА РОДА БОЛЕ: 150 година од рођења Алексе Шантића (АУДИО)


Шантић је присутан у нама и више него што то наоко изгледа. Живљи но и један други српски пјесник. Неумрло траје јер је искрено волио свој народ, а поштовао и помагао друге, непритворно волио хумски завичај више од туђе земље, српски језик љубио јаче од оних који су се школовали по бијелом свијету, снажније био привржен херцеговачком  житу но туђинској погачи…  И ми то непогрешиво осјећамо.

МАКЕДОНИЈА: Иванов одбија да потпише Закон о употреби језика


Пошто је Собрање синоћ, без расправе о више од 35 хиљада амандмана опозиције, усвојило тај закон, Иванов је саопштио да неће потписати указ о проглашењу закона који је донесен на такав начин, ван свих процедура, без дебате о амандманима, наводећи да му то не дозвољавају Устав и савест.

Никола Танасић: О куполи Храма, руском утицају и црквенословенском језику


Језик је душа једног народа, срж његовог идентитета, и оперативни систем његове духовности. Народ без историје језика је народ без историје, а народ који није у стању да чита натписе на својим споменицима нема право на те споменике.

Упозорење деканима, САНУ и Матици: Српско двоазбучје води пропасти ћирилице


Ви немате право да чекате да неко други затражи од државе да нареди САНУ и Матици српској да изда измењено издање српског правописа којим ће српски језик бити нормиран само у ћирилици. При томе би питање досадашње српске књижевности и свега другог стваралаштва на латиници било решено потпуно аналогно као и у Хрватској: „Српски језик се пише ћирилицом. И сва дела српских аутора која су у прошлости писана латиницом спадају у српску културну баштину“.

Председник Македоније одбио да потпише Закон о језицима


Председник Македоније Ђорђе Иванов изјавио је да неће потписати Закон о употреби језика, којим се проширује употреба албанског у институцијама и органима државе на територију целе земље.

Немања Видић: Удружени антићирилички подухват српских лингвиста и српске власти


Треба се упитати откуд толика храброст лингвистима да пркосе свом народу његовим превођењем из ћириличко-православног у латиничко-католички културни образац.

Др Биљана Самарџић: Мени је поразно кад ме неки студенти питају ДА ЛИ МОРАЈУ да пишу ћирилицом


Морамо српски језик и ћирилицу бранити на свим нивоима. А да бисмо је бранили на свим нивоима, ми прво морамо ћирилицу да осећамо као нашу духовну вертикалу, као нашу историју, као нашу прошлост, као нашу традицију.
Мени је поразно кад ме неки студенти питају да ли морају да пишу ћирилицом. Поразно ми је ако они ћирилицу не осећају као своју историју, а још је горе ако не знају историју српског језика, а то значи – историју српског народа.

Порука Лаза Костића Даничићу против двоименовања српског језика (1)


Оно што су вјековима покушавали  аустрослависти, од фрањевачких филолога до европских протестантских „просветитеља“, да преименују српски језик у „илирски“ или „југословенски“, двоименују дводјелним називом српско-хрватски или хрватско-српски, спровео је српски филолог Даничић са загребачким бискупом Јосипом Јурајем Штросмајером у Југословенској академији знаности и умјетности, чији је први предсједник био филолог фратар Фрањо Рачки, а која је касније прерасла у Хрватску академију знаности и умјетности – ХАЗУ.