Категорија: Језик

У Русији свечано прослављен Дан словенске писмености и културе (видео снимак концерта у Москви)


Русија је прославила Дан словенске књижевности и културе. Главни гала концерт одржан је на Црвеном тргу. На једној позорници има више од 30 хорова који броје око хиљаду људи, солисте водећих оперних трупа, руски популарни пјевачи…

Свети Владика Николај о ћирилици: Одбацити ћирилицу, значи одбацити половину Православља; Не, ако Бога знате, господо србска, ако сте и учени, будите паметни


Оно што ни комунисти нису учинили у Русији, чине сада нека србска господа, пишу и издају листове и књиге латиницом. Па чак су у доба комуниста и неки свештеници штампали своје билтене латиницом. Ти Срби просто, не знају шта раде. Они не знају, да одбацити ћирилицу, значи одбацити половину Православља, одвојити се од ове србске писмености из прошлости, трампити боље за горе. То значи и увредити свете апостоле словенске Кирила и Методија, огорчити до крви србски народ и навући проклетство од Св. Саве.

Доситеј и Караџић – историјски идоли ЛГБТ заједнице (видео)


Право повјесно признање српским реформаторима и њиховом револуционарном резултату антицрквеног рада обзнањено је ове године говором премијерке Србије Ане Брнабић поводом прославе Дана Републике Српске. Премијерка је као историјске узоре „нашег драгоценог наслеђа“ навела имена Вука Караџића и Доситеја Обрадовића, а чије су дјело касније помогли српски научници техничких наука.

ИНТЕРВЈУ „ИСКРЕ“ (ВИДЕО): ПРОФ. ДР МИЛОШ КОВАЧЕВИЋ – Српски народ се одриче идентитетских критеријума не постајући свестан тог одрицања


– Кад год кажемо ћирилица, ми мислимо на српски језик, а кад год кажемо српски језик, подразумева се и ћирилица. Када кажемо или ћирилица или српски језик, подразумева се српски народ. Најслабија карика у овом ланцу од три елемента је српски народ, и то зато што се српски народ почиње полако одрицати идентитетских критеријума не постајући свестан тог одрицања.

ВЕЛИКИ МЕХАНИЗАМ И НАТО-АГРЕСИЈА       


Обележавање двадесетогодишњице агрeсије НАТО-алијансе на СР Југославију 1999, сем осуде тога чина, била је прилика српским политичким аналитичарима, правницима и историографима, да подсете на разлоге због којих је ова агресија предузета. После 20 година готово свима је постало јасно да је она била велика грешка Запада

Огњен Војводић: Југословенски језички програм разградње руског језика и народа (југославизам – политичко средство еврославизма)


Аустрославистички програм је подразумијевао спречавање поновног успостављања православне писмености на српском етничком и језичком простору, што је значило онемогућавање ослобођења Срба као културно-политички независног православног народа и успостављања српских државних установа и услова самосталног уређивања језичке и правописне политике…

„Умирање“ ћирилице и одговорност људи на власти: Писмо председнику Владе Републике Српске, доц. др Радовану Вишковићу


Данас ћирилица умире тихо у свим српским земљама, готово без икаквог отпора, управо као последица спровођења вишедеценијског старог необјављеног државног програма латинизације Срба. Више није потребно подстицање и усмеравање тог процеса погубног по њихово духовно биће, јер су они преварени од стране своје елите да ћирилица нестаје стихијно, као да раније над њом није вршено никакво политичко и државно насиље и да хрватска латиница није унесена у српски језик политичком одлуком комуниста из 1954. г.

Немања Видић: Зашто предлог Закона о језику и писму НЕЋЕ ући у скупштинску процедуру


Пошто је прошло више од годину и по дана откад је од самог министра културе помпезно најављено да ће ћирилици бити боље, а његов предлог још није ни ушао у скупштинску процедуру, овим писањем се жели показати зашто Скупштина Србије у садашњем сазиву никада неће о томе расправљати, а вероватно ни оне будуће.

Огњен Војводић: Антиславистички речник на конгресу слависта


Континуитет контрадикторности је постао карактеристика српске историографије, која констатује непријатељску настројеност аустроугарске политике према српском народу и држави, војно-вјерску анексију и асимилацију, окупацију и геноцид, а истовремено велича аустроугарску југословенску језичку политику као национални препород српског правописа и језика. Све то је српски народ довело до стања поремећене културно-политичке свијести, националне неурозе и несигурности.

Радио „Тамо далеко”, Епизода 182: Преподобни новомученици Пајсије и Авакум, Св. Нектарије Егински…


У овој епизоди:
– Преподобни новомученици Пајсије и Авакум
– Св. Нектарије Егински: О Милосрђу
– Сећање на Милицу Јаковљевић Мир-Јам
– Како су нека београдска насеља добила име
– Вредело је…

Невероватно је да наша (?) држава не жели да заштити и уреди употребу српског језика и ћирилице!


Невероватно је да држава не жели да реши тако битно национално питање, какво је питање језика који је код Срба срж националног и културног идентитета. Неће нас Европа натерати да уредимо ову област. Плашим се да нас управо та Европа и спречава да заштитимо свој језик и писмо.

Ко је био Јернеј Копитар, коме град Београд намерава да подигне споменик?


Копитар је обављао послове цензора словенских књига, те је разумно препоставити да је као и сваки други цензор у било које друго време савршено добро знао циљеве Хабзбуршке монархије према Србима

Огњен Војводић: Аустроугарска тражи кандидата за „оца српске писмености“


Саво Мркаљ је, свјесно или несвјесно, својим памфлетом подржао и предложио праксу прозелитске унијатске мисије међу православним Србима као `српску` реформу правописа.
Да ли је разлог томе била његова неуроза или наговор, криза вјерског идентитета или биполарни афективни поремећај?

УЖИЦЕ: Одржан научни скуп „Књижевно дело Љубивоја Ршумовића“


Учешће на скупу узела су 34 аутора са 29 радова, тематски подељених у три секције – језичку, књижевну и педагошко-методичку. У овим радовима осветљен је Ршумовићев жанровски разнолик опус – не само поезија, већ и његови драмски и прозни текстови.

Проф. др Срето Танасић: Латиница није српско писмо


Латиница није српско писмо, иако је у двадесетом веку доста писано на њој. Међутим, она је увезена, посебно је натурана после Другог светског рата у име српско-хрватског језичког заједништва и братства и јединства. На хрватској страни није било тако, ћирилице није било, чак ни за Србе у Хрватској. Нема никаквих разлога, нити потребе, да се латиница озакони као равноправна ћирилици.

Не постоји „српска латиница”. То је измишљотина „обарених” Срба


Свима треба да буде јасно да не постоји „српска латиница”. То је измишљотина „обарених” Срба који би да нам увале крлежевштину, хрватски књижевни стандард и хрватску ортографију као кукавичије јаје у наш језик.