Category: Ћирилица

Не постоји „српска латиница”. То је измишљотина „обарених” Срба


Свима треба да буде јасно да не постоји „српска латиница”. То је измишљотина „обарених” Срба који би да нам увале крлежевштину, хрватски књижевни стандард и хрватску ортографију као кукавичије јаје у наш језик.

Академик Предраг Пипер: Поводом предлога закона о језику и писмима


Народима са својим традиционалним писмима не пада на памет да се својих писама одричу, јер постоје националне вредности које им много више значе од голе функционалности. Да ли смо ми гори од других? Наравно да нисмо, а били бисмо гори ако бисмо се одрекли идентитетски важног дела своје националне културе.

Огњен Војводић: Двјестогодишњица скандалозног Караџићевог рјечника


Копитар-Караџићев реформаторски речник је, као сви речници програма европског колонизовања језика ваневропских народа, служио колонијалној категоризацији српског народа. Упрошћавањем и упростачењем језика, свођењем на рурално-раднички речник, перспективу занатских и пољопривреднх послова, колонизовани народи су ограничавани на одређену природу посла и поткултуру.

ПЛАЋАЊЕ ПАРКИНГА: Таблице одређују писмо, у Новом Саду не признају смс на ћирилици


У појединим местима грађани плаћају и казне, јер систем не прихвата уплату написану ћирилицом. У неким градовима, када покажу поруку у Паркинг сервису поништава се казна, али у другим местима нема толеранције. Због тога грађани желе да оба писма буду равноправна.

Видић: Ћирилица може да опстане само у једноазбучју, дакле – као једино српско писмо


ИМА ЈЕ У ЈАВНОМ ЖИВОТУ ЈЕДВА 10 ОДСТО – РАЗГОВОР СА АУТОРОМ КЊИГЕ „ИЗДАЈА СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ“ (1)
* Данас млади Срби докторирају на учењу Јована Скерлића, који је пре 100 година у име југословенства и суживота са Хрватима нудио да се Срби одрекну ћирилице а да Хрвати прихвате екавицу. Данас у Хрватској нема ни ћирилице, ни екавице, а ни Срба. Екавицу неће ни школовани Срби у Републици Српској

ТУЂА ЛАТИНИЦА ЈЕ У ЈЕЗИКУ СРБА одиграла антисрпску улогу „атомске бомбе“


Тако се Србима догодило оно што ником није у свету – за „фашизам“ се проглашавају они Срби који сматрају да српски језик треба писати само српским писмом, а друге језике писати њиховим писмима, како то иначе јесте у Европи и свету.

Порука Лаза Костића Даничићу против двоименовања српског језика (1)


„Не можемо пропустити ове прилике, а да не кажемо нашем чувеном знаоцу језика коју искрену, озбиљну реч. Ђуро Даничић je први књижевник и филолог, не на словенском југу, већ и у свету, који је назвао језик што га говори и пише хрватским или српским (у предговору својих ,,Корјена“ каже: ваљда ради пуног паритета: српски или хрватски.) Сви остали прваци филологије у страних народа зову тај језик просто: српским…”

Упозорење деканима, САНУ и Матици: Српско двоазбучје води пропасти ћирилице


Ви немате право да чекате да неко други затражи од државе да нареди САНУ и Матици српској да изда измењено издање српског правописа којим ће српски језик бити нормиран само у ћирилици. При томе би питање досадашње српске књижевности и свега другог стваралаштва на латиници било решено потпуно аналогно као и у Хрватској: „Српски језик се пише ћирилицом. И сва дела српских аутора која су у прошлости писана латиницом спадају у српску културну баштину“.

Немања Видић: Удружени антићирилички подухват српских лингвиста и српске власти


Треба се упитати откуд толика храброст лингвистима да пркосе свом народу његовим превођењем из ћириличко-православног у латиничко-католички културни образац.

Др Биљана Самарџић: Мени је поразно кад ме неки студенти питају ДА ЛИ МОРАЈУ да пишу ћирилицом


Морамо српски језик и ћирилицу бранити на свим нивоима. А да бисмо је бранили на свим нивоима, ми прво морамо ћирилицу да осећамо као нашу духовну вертикалу, као нашу историју, као нашу прошлост, као нашу традицију.
Мени је поразно кад ме неки студенти питају да ли морају да пишу ћирилицом. Поразно ми је ако они ћирилицу не осећају као своју историју, а још је горе ако не знају историју српског језика, а то значи – историју српског народа.

Луча даниловградских гимназијалаца: Путем ћирилице и аманета Светог Петра (видео)


Гимназија из Даниловграда „Петар I Петровић Његош“ прославила је данас дан школе. Ученици су на већ препознатљив начин, као носиоци слободарске Црне Горе дали допринос манифестацији када су развили транспарент „Свети Петре, каљају ти лице, школа твоја нема ћирилице“.

Ранко Гојковић: Да ли је Његош подржао Вукову реформу?


Немам жељу да било кога одвраћам од љубави према Вуку и његовом делу, нека им је срећно Вуково просветитељство, свако бира свог просветитеља према духу који њим влада, али нека не трпају у исти кош Његоша и Вука, јер они никада нису били истог духа. Његош није био издајник своје вере, није био ни најамник, ни јањичар.

ЦРНА ГОРА: Српска ћирилица у Бару


Бенко Краљ члан нашег удружења и главни повереник за Српско приморје јавио нам је да Барани држе до дедовине или ђедовине како то наши Срби у Црној гори кажу. Управо горе наведене речи да се „може и кад се не може“ рече наш Бенко, отац петоро деце, слободар и један од носилаца Румијског часног крста.

Огњен Војводић: Стогодишњица „убијања” српског језика (1)


У прозелитском процесу је стога било потребно српски правопис гласовно уподобити хрватској латиници ради лакшег прелажење православних Срба на латинично писмо. Зато су Хазбуршка држава и римокатоличка црква подстицале Бечки договор и Вукову реформу, којом су православни Срби одвајани од православне већине – Русије, православних руских професора и уџбеника.

Слободан Антонић: Зашто смета плурализам српске културе


Можда је време да схватимо да је оксиморон и ако би о српској култури требало да се и даље питају једнодимензионални умови, притом још и заробљени аутошовинизмом и културрасизмом. Јер, ако они и надаље буду одлучивали о култури, ускоро у Србији више неће бити српске културе. Постојаће само имитаторска „култура“, култура једне запуштене и забачене колоније. 

Слободан Антонић: Како изазвати крик културрасисте


У прошлом тексту исказао сам бојазан да због овакве своје „неконвенционалности“ актуелни министар има лепе шансе да буде „реконструисан“. После најновије канонаде наше аутоколонијалне јавности, ова „реконструкција“ – уз одустајање Министарства од било каквог програма заштите ћирилице – бојим се да је још извеснија.