Категорија: Крајина

Едиторијал: ГЕНОЦИДНО ПРИПИСИВАЊЕ ГЕНОЦИДНОСТИ..


Ко још верује у објективност и кредибилитет „победничког“ Хашког Трибунала? Много већу тежину у „порицању сребреничког геноцида“ имају речи бившег Команданта УН мировних снага у Босни- канадског генерала Луиса Мекензија, који геноцидну квалификацију „сребреничког масакра“ назива глупошћу и омаловажавањем стварних- историјски утврђених „милионских“ геноцида. Разумљива је жеља муслимана да што више интернационализују и политички профитирају на свом страдању у Сребреници, али „геноцид“ је исувише скупа реч да би се солицитирала из политичких побуда…

Kапетан Драган послао писмо СРБИМА


Васиљковић у писму наглашава да су Хрвати први у историји који су протерали један народ, а затим га оптужили за геноцид и агресију. Такав ‘усташки рецепт’, додаје Васиљковић, данас се примењује на Kосову.

Лове Србе широм света – Поред списка 1.200 познатих имена још око стотинак нових из Хрватске


– Према хрватским подацима, до сада је 3.600 особа процесуирано по овом основу. Међутим, забрињава то што Хрвати не одустају од „штанцовања“ нових оптужница. Само прошле године покренута је истрага или је оптужено укупно 74 људи – упозорава Штрбац. На сајту Веритаса објављен је списак од 1.200 Крајишника са потерница Интерпола. Том броју, истиче директор Веритаса, недостаје још стотинак нових имена.

БиХ: Суђење генералу Атифу Дудаковићу и 16 припадника и команданата 5. корпуса тзв. Армије БиХ за злочине над Србима


Тужилаштво БиХ терети оптужене за злочине против човјечности који обухватају убиства више од 300 Срба, прогон и злостављања цивила и ратних заробљеника, као и уништавање 38 православних храмова, цркава и вјерских објеката, на подручју Крајине 1995. Тужилаштво ће наводе оптужбе доказивати позивањем 447 свједока и шест стручних вјештака, те прилагањем више од 1.100 доказних материјала.

Живановић: Геноцид у Јасеновцу доказан, Сребреница наметнута из Хага


Предсједник Међународне комисије за истину о Јасеновцу академик Србољуб Живановић рекао је да се још крије број жртава у том логору, те да је геноцид из времена Независне Државе Хрватске доказан, а да је Сребреница подмукла замјена теза коју је Србима приписао Хаг.

Џаред Израел, амерички писац и публициста: Једини геноцид у бившој Југославији починила Хрватска


-Тврдње да је у Сребреници почињен највећи геноцид послије Другог свјетског рата су срамотне зато што тамо није почињен геноцид. Прави геноцид у којем је убијено око 2.000, а протјерано 250.000 људи почињен је у Републици Српској Крајини, каже у интервјуу за “Глас Српске” амерички писац и публициста из Бостона Џаред Израел.

НЕ СМЕМО ДА ЗАБОРАВИМО: Убиство породице Зец је монструозни злочин припадника специјалне јединице МУП-а Хрватске „Јесење Кише“ коју је основао Томислав Мерчеп, у ноћи 7. децембра 1991.


Убице никада нису одговарале за овај злочин, упркос томе што су исти признали неколико дана касније пред истражним судијом своје злодело. Међутим, признање је проглашено неважећим, јер је узето без присуства адвоката. Синиша Римац, који је учествовао у овом злочину, осуђен је 2005. године на 8 година затвора, због злочина над Србима у Пакрачкој Пољани, 1991. године. 2010. године Стјепан Месић је помиловао Синишу Римца за годину дана.

Ексклузивно- Књига др Светозара Ливаде: БИОЛОШКИ СЛОМ И НЕСТАЈАЊЕ СРБА У ХРВАТСКОЈ (1880–2011)


На овим просторима остварен је рекорд у брзом етничком чишћењу. Ливада пише: „Из градова сте истјерали 124 000 грађана, отевши им станарско право на 60 000 стамбених јединица, и то само зато што су Срби, како бисте у коначници намирили Туђманову квоту програмираног злочина: Неће више бити 12% Срба и 6% Југословена, него 3%“ ). Према наведеној демографској анализи по градовима и селима, резултат је 700 000 прогнаних и опљачканих…

Милојко Будимир: Пут у крајишки завичај – године пролазе, ми нестајемо


Где несташе Срби их Хрватске у последњој деценији XX века. Каква је то могла бити политика која протера своје сународнике српске националности и православне вере. Може ли се та неправда исправити и прогнани Срби вратити на своја вековна огњишта.

До сада необјављена студија историчара Вељка Ђурића (писана 1995 године): Пропаст Западне Србије


Напомена: Текст сам писао почетком новембра 1995. године у намери да забележим бројне чињенице за које сам убеђен да ће, протоком историјских збивања, бити скрајнуте и заборављене. Предајем га читаоцима после 23 године, јер сматрам да би требало да се подсећамо на наше велике грешке, неразумне вође и трагедије. Свестан сам да ће „и ала и врана“ да скоче да ме критикују и оптуже али ћу се бранити захтевима да ти критичари буду убедљиви и да кажу да је много тога написаног било другачије!

Хрватски суд продужио притвор Лукајићу, пензионисаном пуковнику ВРС


Пензионисани пуковник Војске Републике Српске Дане Лукајић у Загребачком истражном затвору остаће још два мјесеца, одлука је то Жупанијског суда у Загребу. Прихватили су приједлог тужилаштва, које очигледно још нема доказа за подизање оптужнице. Продужење притвора правдају потребом за даљом истрагом.

Др Горан Шарић: Зашто никад нисам био на прослави „Олује“?


Деведесетих је у Хрватској улога жртвеног јарца припала тој крајишкој сиротињи и генерално хрватским Србима који су у највећем постотку били нормални, вриједни и самозатајни чланови друштва, који су Хрватску градили и подизали једнако као и њихови суграђани хрватске националности. И та нетрпељивост према Србима се са нешто мањим интензитетом осјећа све до данас

Закономерности које су изазвале у људској историји незабележено етничко чишћење у операцији „Олуја“


4. август 1995 – 4. август 2018.   ЗАКОНОМЕРНОСТИ КОЈЕ СУ ИЗАЗВАЛЕ НЕЗАБЕЛЕЖЕНО У ЉУДСКОЈ ИСТОРИЈИ ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ У ОПЕРАЦИЈИ «ОЛУЈА»   Мајка председника Републике Србије је и овога пута саставила сину […]

Бојан Арбутина у емисији Разбуђивање: ОЛУЈА, злочин који траје – Историја једне мржње


За тих неколико дана аугуста 1995. године убијено је и нестало око 2.500 Срба, а процењује се да је најмање 250.000 Срба у колонама кренуло ка матици, желећи да избегну покољ од хрватске војске.

Напиши ми, мама, шта се десило!


Комшије вичу на мене да крећем и ја. Узимам Бокија, стављам га на задње седиште аута заједно са његовим „великим“ медом, и крећемо. Не знамо где. У колима испред наших се налази моја сестра Жељка са својом ћеркицом Дином. „Крећите, крећите…“ чују се повици, терају нас.