Сада креће нови циклус. Шћућурени између између Харадинаја и Куртија, два лица исте пошасти, косовски Срби се већ суочавају са последицама погубности такве политике. Тим пре што је једно од, за Шиптаре тзв. „великих питања“, због којих су избори и расписани, и формирање фамозне српске ЗСО. У Куртијевом поимању Бриселског споразума таква опција тешко да је уопште остварљива.
Пресуда у предмету Крстић једна је од најважнијих компоненти у политичкој и пропагандној архитектури сребреничке митологије. Као већина саставних делова тог мита, углавном непрочитана Крстићева пресуда је дрски блеф. Рок трајања тог блефа искључиво зависи од самих грађана и њихове спремности да некритички прихвате кривотворену верзију сребреничких догађаја, којом их већ две деценије систематски обмањују.
У Народном музеју у Смедеревској Паланци постављена је и у уторак отворена изложба фотографија Ивана Максимовића под називом „Косово, не/стваран живот“.
Од сазнања да нам је Неца оболео од ове опаке болести, живимо неочекивани и нежељени, паралелни живот, у којем има простора само за једну мисао – како да помогнемо свом детету.
За Србе Мирослављево јеванђеље није мит. Оно је национални симбол. Темељ опстанка нације.
Ове године, на дан када је војска морала да се повуче са Кошара, коначно је држава обележила тај дан. Најзад је држава јавно, пред целом Србијом и светом, оним делом који је хтео да чује, јaвно признала да се до сада стидила ВАС, који сте јој поклонили највредније што сте имали, своје животе.
Избор Ане Брнабић је директан удар на наше национално достојанство, славну српску историју и етички кодекс који нас је вековима држао и одржао. Стога је наш апел упућен и црквеним велиокодостојницима да буду достојни својих предака, јер је Српска Православна Црква, као носилац српске државности, била, и остала, она која опомиње, усмерава и крепи народни дух када је најтеже.
В городе Азов стартовал международный русско-сербский проект «Код дружбы». Задача проекта силами «детской дипломатии» создать документальный фильм о жизни молодого поколения России и Республики Сербской.
Кад је Калигула намерио да именује свог омиљеног коња за конзула, то је било зато што му се могло. Споља гледано, исто важи и за Александра Вучића, сад кад је објавио свој избор за новог мандатара.
СПРЕЧЕНА АНТИСРПСКА ПРОПАГАНДА У НИШУ Саборци Образа и други родољуби вечерас су у Нишу спречили приказивање филма „Албанке су наше сестре“, који иза привидно мирољубивог наслова крије отворену мржњу према Србији и […]
Не може се градити срећа једног дела српког народа на несрећи другог дела српског народа, а то су Срби са Косова и Метохије, којима се одређује судбина да треба да живе у независном Косову.
Мислим да Русија не посвећује довољну пажњу балканским просторима и то повлачење, које је, нажалост, почело још 1991. године, није у потпуности завршено. По многим питањима, може се рећи и да је руска балканска политика пропала, каже у интервјуу за „Геополитику“ др Јелена Пономарјева, професор Московског универзитета, МГИМО, и аутор књиге „Разбојничка држава − Косово у светској политици“
Поводом избора лезбејке и Хрватице Ане Брнабић за такозваног “премијера“ Србије многи реагују жучним коментарима попут “Стиди се, Србијо“ и слично.
Каква глупост! Зашто би се Србија стидела гнусног чина који са њом нема апсолутно никакве везе, нити на било који начин зависи од воље самих Срба?
ФБР КОМЕНТАР:
Бомбардују, убију, отму, на окупираној земљи на силу отетој направе највећу војну базу БОНДСТИЛ на Балкану, а онда причају бајке да ће нешто да ти помогну и да су ти пријатељи… Па то више нису ни бајке за малу децу! А што се тиче „одштете“ – Косово и Метохија је НЕПРОЦЕЊИВА територија за народ Србије тако да висина такозване одштете не може да се израчуна у прљавим, крвавим и нарко доларима, валути окупатора србске свете земље! Американци су терористи број један у свету – ОКУПАТОРИ, УБИЦЕ И ЛАЖОВИ!
У Београду је одржана премијера филма News Front-а «Косово-отета светиња» у оквиру конференције посвећене проблематици Косова и Метохије. Премијера је одржана у згради Дома синдиката у центру Београда.
Путин је државник којем се дивим. Али и он игра погрешну игру. Уместо што само парира агресији Вашингтона, он сам би требало да буде агресивнији, приморавајући Европу и Вашингтон да дођу њему на ноге и траже решење.
Путин, вођа слободног света, не би требало да буде у дефанзиви пред пропалим вашингтонским олошем у зло огрезлим.
Коментари читалаца…