Ја разумем да се људи плаше пројекта Ковид 19. Разумем и да желе да се заштите. Разумем и да не желе да разумеју, већ се магијски хватају за крпу преко уста. Разумем да тако купирају огромну анксиозност коју им генеришу исти они који им нуде и „решење“, али станите! Разумите да има и људи који желе да укључе мозак, промисле, одлуче, одбију.
ХIII век. У мало село, изгубљено у густим шумама, стиже малобројни одред – ћутљиви тмурни ратници, за које се прича да разумеју језик животиња и умеју да разговарају са ветром. Убрзо постаје јасно да храбри одред тражи несталог младог кнежевића, који је из Великог Новгорода послат са старатељем, и који је затим нестао.
Нажалост то није први пут да нас је председник Србије слагао. Најбоље се завршава у мраку, кад нико ништа не зна и кад нико ништа није чуо, и онда имамо логику свршеног чина. Претпостављам да ће Вучић да каже да је предаја Косова био једини начин да сачува Србију. Нема сумње да је председник обећао Европској унији да ће да реши питање Косова и Метохије тако што ће покрајини признати статус државе.
И споља неопаганство може бити привлачно управо као пример јарког имиџа који служи као одређени одговор за захтеве патриотски настројеног младог човека и војника XXI века.
Међу омладином и органима безбедности неопаганство се позиционира као култ силе. Пошто омладина и наши војници не поседују елементарно верско и културолошко образовање, формира се средина у којој неопагански митови, окултне теорије и псеудорелигиозне идеје падају на припремљено тле.
Како се показује да Христос јесте Бог? У томе да је Христос основао Цркву. Из овога ћемо показати силу и доказати божанство Христово. Видећемо да је немогуће да буде дело човека ширење хришћанства по целој васељени у тако кратком времену.
Ово је, пак, драга децо духовна, у време кризе, која нас је снашла најпотребније. Дуго и предуго смо били заокупљени самима собом. Изоловали смо се били од других, па чак и од својих укућана. Сузивши своје бриге само на себе, крунисали смо се самољубљем, постали неосетљиви за потребе ближњих, за потребе свих оних патника којих у нашем роду има много, премного. Сада сатерани у изолацију, с многобројним ограничењима сетимо се и оних на које смо дуго и често заборављали.
Људи који махом немају никакве везе са науком, а најмање медицинском, глумице, водитељи, правници, економисте и политичари, позивали су на хапшење верника и објављивали слике из дворишта цркава. Оправдање за њихов „праведни гнев“, нашли су у мерама Владе Србије за сузбијање заразе коронавирусом, које очигледно не важе само за стране трговинске ланце у којима душа душу дави пред „полицијски час“.
А ови страшљивци у мантијама не дају народу да им целива руку. Па још набили рукавице реко би су гинеколози, а јок попови. Па турили неке маскетине да им гламо крпу мешто образа. Реко-би нису попови, но вампири, Боже ме прости. Е, саденаке су показали оно што су до сад крили: д-имају крпу мешто образа. Брезбожници и кукавиченде. Лицемери и продане душе.
Такима не треба више целивати руку, ни за живу главу, кад иг прође ова страовица, јел су е испоганили невером. Уплашили се и заборавили да е Богу све могуће. Не знаду да онај ко се у Господа узда у високом заклону стои. Но се уздају у рукавице и маске.
Будибогснама.
Они нису дошли, они су ДОВЕДЕНИ. Под окриљем ноћи и што је још много важније, под мерама ванредног стања!! А најважније је да се исто догађа свуда по Србији.
Др Клаус Кенлајн, интерниста са Универзитета Киел у епизоди „Епидемија које никада није било“ објаснио зашто је МИНИМУМ СВАКИ ДРУГИ ОБОЛЕЛИ У ИТАЛИЈИ ЛАЖНО ДИЈАГНОСТИКОВАН. Многи су ПРЕМИНУЛИ ЗБОГ ПОГРЕШНОГ ЛЕЧЕЊА. (емитовано 20. марта 2020-е)
Избијање вирусне инфекције не треба да разори цео свет и проузрокује пандемију информација. Активности медија подсећају на информациони тероризам.
Зашто Србија не тужи земље агресоре због најтежих ратних злочина, јер су употребљавали забрањени осиромашени уранијум и нехумана средства у агресији и бомбардовању наше земље 1999. године? Зашто ово питање не ставља на дневни ред премијерка, сама Влада, министри и наравно председник државе, што им је превасходна обавеза, јер су угрожени витални интереси грађана Србије? Шта чекају представници режима? Одобрење НАТО пакта?!
Уз неизбежно коло на крају, када играју готово сви присутни, па и странци, завршен је осми српски фестивал у Сиднеју.
Остаје присутан дубок осећај заједништва и поноса. Волели бисмо да га пошаљемо свако у свој крај одакле смо дошли у овај далеки град и да га усадимо у све Србе јер је тако лепо певати и играти сложно, поносити се и знати ко си, ма где да си, остати свој, опстати заједно, јер само слога Србина спасава!
Тврд ли је завјет предака,
Што ђецу с Неба заклињу:
Брука је болест опака,
Не дајте ђецо светињу.
18. фебруара 1939. године у Поношевцу код Ђаковице рођен је Момир Војводић, професор књижевности, песник, писац приказа, есеја и полемика и преводилац са руског језика, члан Матице Српске и Сенатор Републике српске. Поносио се својим Српским језиком, ћириличним писмом, Српском православном црквом, а од свих признања посебно је поносан био на Орден Светог Петра Цетињског.
У молитви сви смо с вама,
у молитви до победе
* Какав је Ваш став о хрватском блаженику, кардиналу Алојзију Степинцу?
– Чујте то, ја о томе знам. Ја сам био у катедрали, видио сам то, све ми је то познато… И, није колико вама, историја…
Пази, сваки народ има свога великог човјека да га прогласи свецем. Ја знам да је био велики, велики човјек, велики епископ, велики свештеник хрватски, и то сама држава Хрватска одлучује на то. Ја немам ништа против.
Последњи поздрав и захвалност за неуморну борбу за истину дивном Човеку, колеги Момиру Лазићу
Редакција СРБског ФБРепортера
ФБР НА РУССКОМ – СРБски ФБРепортер
Коментари читалаца…